БЕОГРАД, 22. ЈУЛА /СРНА/ – Кривична пријава коју је поднио хрватски адвокат Анте Нобила против тужиоца за ратне злочине из Шибеника Звонка Ивића, који је фризирао исказе свједоке да би написао оптужницу за ратне злочине, задала је велики ударац хрватском правосуђу, сматра директор “Веритаса” Саво Штрбац.
Штрбац је изјавио Срни да је Нобило оптужио Ивића за фалсификовање записника, свјесно лажирање исказа старих и болесних свједока и срамотно фабриковање оптужнице за ратне злочине против његовог клијента Зорана Корде из Зечева код Кистања.
Он је истакао да је та пријава оголила до сржи хрватско правосуђе и потврдила да је оно дно-дна. Такође, додао је, то је и велики ударац “хрватском моделу”, који је извезен на Косово и Метохију и у БиХ, а подразумијева да се што више непријатеља из рата оптужи за ратни злочин који не застарјева. Управо због тога, оцијенио је, овом случају треба дати велики публицитет.
Штрбац каже да је тај правни шаблон, који је користио тужилац, разоткривен у случају Корде, а годинама се примјењује на стотине Срба, “хирурши прецизан”.
“Тужилац је бирао оне свједоке за које је процијенио да ће, ако дође до суђења или главног претреса или умријети или ће бити неспособни за свједочење, а у том се случају по Закону о кривичном поступку њихови стари искази само прочитају”, појаснио је Штрбац.
Он је додао да је одбрани на тај начин трајно онемогућено непосредно унакрсно испитивање и да је тако лаж која је једном унесена у записник постала “доказ” на основу ког се изричу вишегодишње робије.
Штрбац је нагласио да је адвокат Нобило уочио да су свједоци другачије свједочили у вези истог догађаја јер је суђено и неким другим људима у одсуству.
“Нобило је онда ишао од свједока до свједока и питао их шта је истина. Они су били зачуђени и рекли да то што им је предочио никада нису изјавили. Тако се дошло до сазнања да је Ивић све то додавао и фризирао”, рекао је Штрбац.
Он је навео да су надлежни “макли” Ивића већ у октобру прошле године, мислећи да ће оно што је урадио остати у тишини и у “оквиру куће”, али да је Нобило био згрожен тим чином, није могао да пређе преко тога, већ је поднио кривичну пријаву.
“Нови главни државни тужилац Иван Турудић је био приморан да дискретно скине Ивића са нових предмета ратних злочина, схвативши да су његове методе постале претежак терет за судски систем који покушава да задржи привид европских стандарда”, каже Штрбац, оцијенивши да је тај хрватски модел страшан.
Он је као најновији примјер хрватског правосудног инжењеринга навео покретање истраге од Жупанијског државног тужилаштва у Сплиту о предмету убиства четворочлане породице Маринковић у Шопоту код Бенковца у децембру 1992. године, за које су оптужена четири Србина.
“Прошле су 34 године од тог трагичног догађаја. Оптужени данас живе у Великој Британији, САД, Аустралији и Србији. Не постоји ниједан доказ који њих четворицу повезује са мјестом злочина. Па на чему се онда заснива `основана сумња`?
Поново имамо исти модел и поново исказ `крунског свједока`”, рекао је Штрбац. Он је навео да је ријеч о Мили Дрчи, бившем комшији осумњичених, за којег Тужилаштво свјесно прећуткује да је ноторни алкохоличар који се мјесецима налази на лијечењу на психијатрији у Бару.
“У свакој правној држави урачунљивост и кредибилитет оваквог свједока била би предмет најстрожег вјештачења, прије него што се процесуирају четири особе на три континента за тако тешко кривично дјело. Међутим, Дрча се идеално уклапа у `хрватски модел`”, рекао је Штрбац.
Он сматра да је кривична пријава против Ивића историјска прилика да се хрватско правосуђе суочи са собом и истином, али сумња да ће се то десити.
“Ако би се отворила Пандорина кутија свих Ивићевих предмета и предмета других тужиоца од рата на овамо, као кула од карата би се срушио мит о непогрешивости и чистоти хрватске правде. Загреб ту истину, упркос чињеницама, још није спреман да поднесе”, закључио је Штрбац.
