БЕОГРАД, 30. АВГУСТА /СРНА/ – Документационо-информативни центар “Веритас” располаже поузданим подацима о више десетина познатих мјеста укопа 163 посмртна остатка српских жртава на подручју Хрватске, покопаних углавном под ознаком “непознат” који и 24 године по престанку рата чекају на ексхумацију, искључиво због опструкције Хрватске.
У саопштењу поводом Међународног дана несталих “Веритас” истиче да породице несталих особа имају право да сазнају истину о судбини својих најмилијих, а друштво има правну и моралну обавезу да им помогне у њиховом трагању, што је могуће само уз активну сарадњу породица несталих са надлежним организацијама и институцијама.
Према “Веритасовој” евиденцији, на списку несталих Срба са подручја Хрватске налази се 1.755 особа, од којих су 705 или 40 одсто старији од 60 година.
Највише их је нестало у посљедњој ратној години 860 /49 одсто/, а затим у првој 709 /40 одсто/. Међу несталима је 1.267 /72 одсто/ цивила и 490 /28 одсто/ жена.
У посљедњих 17 годиња из заједничких, масовних и појединачних гробница, ексхумирано је укупно 1.600 посмртних остатака Срба са подручја Хрватске и бивше Републике Српске Крајине /РСК/, од чега их је до сада 1.214 идентификовано, док их још 386 чека на идентификацију /сви са подручја Хрватске/.
“Веритас” напомиње да су од прошлог до августа ове године на подручју Хрватске ексхумирана 24 посмртна остатака српских жртава /девет са подручја Лике и 15 са подручја Кордуна/, док их је 40 идентификовано.
Највише и ексхумираних и идентификованих односи се на страдале у хрватској акцији “Олуја” и послије.
Међународни дан несталих је, истиче “Веритас”, прилика и да се јавност подсјети на патњу и бол чланова породица несталих, али и позив породицама да изврше своју обавезу – отворе захтјев за тражење и дају крв за ДНК, без чега нема успјешне потраге.
У саопштењу се напомиње да се и ове године поводом обиљежавања Међународног дана несталих износе подаци да се из ратова деведесетих са подручја бивше Југославије трага за још од 10.000 до 12.000 особа, али да тај број варира у зависности од критеријума који се користе за стављање неке особе на списак несталих, али и ставова политичких елита у државама региона.
“Веритас” напомиње да се на подручју Хрватске, укључујући и подручје бивше РСК, према посљедњој Књизи несталих Међународног комитета Црвеног крста /из 2015. године/, налазило се 2.138 нерасвијетљених случајева /од чега 1.716 несталих и 422 особе чији се посмртни остаци траже/.
Пошто у Књизи није наведена национална, војна и државна припадност пописаних особа, “Веритас” је извршио упоредну анализу и овог четвртог /као и претходних/ издања са својом евиденцијом, на којој се у вријеме анализе /у јуну 2016/ налазило 1.859 особа.
Поређење је извршено и са списком несталих који је Хрватска у децембру 2010. доставила Међународном суду правде уз свој одговор на контратужбу Србије у спору по узајамним тужбама о геноциду, на којем се налазило укупно 1.024 особе.
У саопштењу се наводи да се тако дошло до података да се из “Веритасове” евиденције 974 особе налазило у тој књизи, а 882 није, док се са хрватског списка у Књизи налазило 839 особа, а 215 не, као и да су се 56 имена из оба пописа у Књизи налазила и на хрватском списку и на “Веритасовој” евиденцији.
Такође, 365 имена из оба пописа у Књизи није било ни на хрватском списку ни у “Веритасовој” евиденцији.
У саопштењу се напомиње да на званичном сајту Управе за заточене и нестале, која дјелује при хрватском Министарству за бранитеље, пише да је још “непозната судбина 1.482 особе те мјесто укопа посмртних остатака 411 смртно страдалих особа”.
“Веритас” наводи да садашња разлика у бројкама између Књиге и Управе јесте у чињеници да је у међувремену један број идентификован са оба списка и на обје стране.
У тексту се напомиње да услов за улазак у Књигу несталих није стварни нестанак, већ отварање захтјева за тражење који код надлежног Црвеног крста подноси блиски члан породице несталог.
То значи, додаје “Веритас”, да четврта Књига ни у вријеме објављивања није садржавала ажурирани попис свих особа несталих на подручју Хрватске, а, како ствари стоје, вјероватно неће ни пето издање, за које се најављује да ће се објавити до краја ове године.
Povezani tekstovi
