24. МАРТ 1999 – 24. МАРТ 2022.
23 ГОДИНЕ ОД ПОЧЕТКА НАТО АГРЕСИЈЕ НА СРБИЈУ (СРЈ)
ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!
Поштовани,
Београдски форум за свет равноправних, Клуб генерала и адмирала Србије и друга независна, нестраначка удружења и ове године ће обележити почетак агресије НАТО пакта на Србију (СРЈ) и одати пошту херојима одбране и цивилним жртвама агресије.
ЧЕТВРТАК, 24. МАРТ 2022.
11.00 Свечано полагање цвећа код споменика Деци-жртвама агресије НАТО, парк Ташмајдан;
Пригодна реч: Драгутин Брчин, директор Беофорума
12.00 Свечано полагање цвећа код споменика жртвама агресије НАТО „Вечна ватра“, парк Пријатељства, Ушће – Нови Београд;
Пригодна реч: генерал Лука Кастратовић, председник Извршног одбора Клуба генерала и адмирала Србије
Подсетимо се!
НАТО је током агресије извршио 2.300 ваздушних удара на 995 објеката широм земље, а 1.150 борбених авиона лансирало је близу 420.000 пројектила укупне масе 22.000 тона, укључујући и оружје са осиромашеним уранијумом.
Страдало је око 4.000 људи, од тога око 3.000 цивила и 1.031 припадник војске и полиције.
СТРАДАЛО ЈЕ 89 ДЕЦЕ.
Теже и лакше је рањено више од 12.000 лица, од чега око 6.000 цивила, 2.700 деце, као и 5.173 војника и полицајаца, а 25 особа се и данас воде као нестали.
Прецизна листа цивилних жртава још увек није утврђена,
Београдски форум обнавља свој апел државним властима да коначно утврде листу цивилних жртава.
Због свега наведеног, важно је да се сећамо и да не заборавимо!
Била би нам част да се придружите још једном скупу памћења и подсећања, за који верујемо да ће отргнути забораву све пале жртве агресије НАТО.
Такође, било би нам значајно да проследите овај позив даље, како би нас било што више у истом важном часу, на истом месту у исту сврху, уједињени у мислима и посвећености.
У прилогу Вам шаљемо детаљно саопштење овим поводом.
Очекујемо ваш долазак и присуство.
ВИДИМО СЕ!
БЕОГРАДСКИ ФОРУМ ЗА СВЕТ РАВНОПРАВНИХ
Б Е О Г Р А Д
ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ
23 године од почетка НАТО агресије на Србију (СРЈ)
Београдски форум за свет равноправних и ове, као и свих претходних година, обележава 24. март, дан када је 1999. године отпочела нелегална и злочиначка агресија НАТО пакта на Савезну Републику Југославију (СРЈ) и одаје пошту погинулим браниоцима отаџбине и цивилима.
Био је то први рат на тлу Европе од краја Другог светког рата. Бомбе и крстареће ракете најмоћније војне машинерије у историји цивилизације разарале су једну малу европску земљу, али су уједно разарали европски и светски систем безбедности заснован на Повељи ОУН, Финалном документу ОЕБС и Париској повељи. Европа и свет и данас трпе тешке последице тог разарања. НАТО је наступао у савезу са сепаратсистичко-терористичком тзв. ОВК као својом пешадијом. Дао је крила сепартизму и тероризму.
Тог 24. марта 2022. г. представници Београдског форума ће, заједно са партнерским Клубом генерала и адмирала Србије и другим патриотским организацијама, у 11.00 часова, положити венац у парку на Ташмајдану на споменик српској деци страдалој током агресије. У има Београдског форума ће се присутнима обратити Драгутин Брчин, директор Форума. Након тога, око 12.00 часова, код спеменика „Вечна ватра“, на Новом Београду, представници Београдског форума и Клуба генерала и адмирала Србије, заједно са другим патриотским организацијама, одаће пошту свим жртвама агресије НАТО пакта. Присутнима ће се обратити председник Извршног одбора Клуба генерала и адмирала Србије, генерал у пензији Лука Кастратовић.
Београдски форум позива све патриотске организације и појединце и организације које баштине сећање на страдале припаднике војске и снага безбедности Србије и свих страдалих, да се придруже овим манифестацијама и тиме изразе поштовање према страдлим браниоцима отаџбине и цивилима.
Сведоци смо да се данас САД, ВБ, Немачка и НАТО у целини, дакле, оне исте државе и организације које су незаконито напале СРЈ, без одлуке СБ ОУН, које су свесно користиле пројектиле са осиромашеним уранијумом и друга забрањена оружја, које су намерно масовно бомбардовале цивилне циљеве и инфраструктуру наше земље, убијале децу, жене, болесне и цивиле, и које су јавно, по светским медијима водиле хајку против српског народа, позивају на међународно право и осуђују друге земље за кршење међународног права.
Обележавање почетка агресије НАТО 1999. г. на нашу земљу је управо прилика да се поново сетимо свих њихових злочина и злодела и подсетимо нашу јвност, посебно омладину, на страхоте и штету коју је агресија изазвала, као и последице од којих многе још нису саниране. Преседан агресије без одобрења СБ УН коришћен је за потоње агресије у Авганистану, Ираку, Либији, Сирији. Агресија НАТО на СРЈ 1999. представљала је корак у остваривању стратегије војне експанзије на Исток, на руске границе, која је у основи украјинске кризе.
Током 79 дана непрекидних напада на СРЈ, од 24. марта до 10. јуна 1999. г., масовним нападима из ваздуха, акваторије и копна НАТО авијације, ракетних система и других оруђа, уз садејство шиптарских терориста ОВК-а, регуларне армије Републике Албаније, плаћеника које су државе Запада окупиле и финансирале и инструктора и специјалним јединица водећих држава Запада, убијани су припадници оружаних снага Војске Југославије, органи реда Републике Србије, цивили, деца, рушени споменици културе, цркве и манастири, уништавана војна, економска, стратешка и саобраћајна инфраструктура, привредни објекти, цивилни објекти и институције, школе, вртићи, болнице, па чак и јавни медијски сервие – Радио телевизија Србије, којом приликом је убијено 16 радника ове установе.
НАТО је током агресије извршио 2.300 ваздушних удара на 995 објеката широм земље, а 1.150 борбених авиона лансирало је близу 420.000 пројектила укупне масе 22.000 тона, укључујући и оружје са осиромашеним уранијумом.
Страдало је око 4.000 људи, од тога око 3.000 цивила и 1.031 припадник војске и полиције. Страдало је 89 деце. Теже и лакше је рањено више од 12.000 лица, од чега око 6.000 цивила, 2.700 деце, као и 5.173 војника и полицајаца, а 25 особа се и данас воде као нестали.
Прецизна листа цивилних жртава још увек није утврђена, Београдски форум обнавља свој апел државним властима да коначно утврде листу цивилних жртава.
У нападима на СР Југославију НАТО снаге користиле су око хиљаду летелица (ловци, ловци-бомбардери, бомбардери, шпијунски авиони итд.) а највеће учешће у авио нападима имале су снаге САД, В. Британије и Немачке, мада и остале чланице нису имале малу улогу у агресији.
У бомбардовању је уништено и оштећено 25.000 стамбених објеката, онеспособљено 470 km путева и 595 km пруга. Оштећено је 14 аеродрома, 19 болница, 20 домова здравља, 18 дечјих вртића, 69 школа, 176 споменика културе и 44 моста, док је 38 разорено. Треба посебно напоменути уништење две рафинерије нафте (у Панчеву и Новом Саду), рушење Авалског торња, зграде Радио-телевизије Србије, петрохемије у Панчеву, бомбардовање мостова у Новом Саду, фабрике аутомобила Застава из Крагујевца, Дуванске индустрије у Нишу, амбасаде Народне Републике Кине и многих других цивилних циљева.
Процењује се да је око 38% бомбардованих објеката имало цивилну намену..
Ратна штета је процењена на око 100 млрди САД долара.
Током бомбардовања територије Републике Србије масовно је коришћена муниција забрањена по Женевској конвенцији. На Србију је бачено 15 тона уранијума а као последица бомбардовања осиромашеним уранијумом, 2015. г. је објављено да је Србија прва земља у Европи по смртности од малигних тумора.
Истовремено, на 219 локација на површини од 23.000 km² бачено је око 1.000 касетних бомби од којих је страдао велики број цивила. Као последица тога, од завршетка агресије до 2006. на територији Србије и Црне Горе је од касетних бомби погинуло је 6 особа, док је 12 рањено.
Колико је жртава одложених дејстава оружја са осиромашеним уранијумом, неексплодираних касетних бомби и других убојних средстава тешко да ће икада бити утврђено. Београдски форум позива надлежне државне органе да обезбеде настављање рада специјалних тела за утврђивање последица коришћења оружја са осиромашеним уранијумом и других средстава и метода примењиваних током агресије НАТО.
Агресија је окончана 10. јуна 1999. г након потписивања војно-техничког споразума у Куманову и доношења Резолуције 1244 СБ ОУН, којом је склопљено примирје а управљање КиМ привремено прешло у надлежност ОУН. Сходно споразуму, Војска СРЈ, полиција и администрација СРЈ, односно Републике Србије, су се привремено повукле на територију централне Србије. Са војском и полицијом у централну Србију је избегло око 250.000 косметских Срба и других неалбанаца, чиме је Србија, након овог и других ратова током насилног разбијања Југославије, постала земља са највећим бројем избеглица и интерно расељених лица у Европи. Крајње је цинично оптуживати друге земље за злочине које су водеће државе НАТО саме у континуитету чиниле и добро би било да се бар данас, када оптужују друге, сете и својих недела, покају се и исправе неправде које су учинили према нашој земљи, али и према другима, пре свега Ираку, Авганистану, Сирији, Либији и другима.
Да се не заборави. Видимо се 24. марта 2022. г.
БЕОГРАДСКИ ФОРУМ ЗА СВЕТ РАВНОПРАВНИХ
11 000 Београд, Сремска 6 / IV спрат
Тел/факс: (+381) 11 328 3 778
Website: www.beoforum.rs
Povezani tekstovi
