Jako me ljuti kada neki misle da je progon u “Oluji” bila šetnja Srba kroz neku šumu. Kao da nismo ljudi, da nemamo zemlju, veru, naciju.
Ovako priča za “Blic” košarkaš Aleks Marić, australijski reprezentativac, koji je sa porodicom tek posle 20 godina sahranio dedu Stevana Marića (80).
Aleksov deda je ubijen početkom avgusta 1995. tokom hrvatske vojne akcije “Oluja” u svojoj kući u Sonkoviću kod Šibenika. Njegovi posmrtni ostaci ekshumirani su tek poslednjeg dana novembra 2012. iz zajedničke grobnice na lokaciji Sveta Mara kod Šibenika, zajedno sa posmrtnim ostacima još 31 osobe.
Identifikacija je obavljena poslednjeg dana juna ove godine u Zavodu za sudsku medicinu i kriminalistiku Medicinskog fakulteta u Zagrebu.
Da li se sećate tih događaja iz “Oluje”?
Deda je zaslužio bolje
Koliko vam je teško palo što 20 godina niste mogli ni da sahranite svog dedu?
- Bilo nam je veoma teško. I nije reč samo o mojoj porodici, mnogi su ljudi delili našu sudbinu, bez obzira na veru, nacionalnost. Deda je zaslužio da bude ispraćen iz kapele, uz srpske običaje, mi to nismo mogli. Nedavno smo na to stavili tačku.
- Nijedan rat ne može da se zaboravi ili da se pređe preko toga. Ne dao bog nikom da doživi ono što je moj narod doživeo, da deli sudbinu moje porodice, rodbine, prijatelja… – kaže Marić, bivši košarkaš Partizana.
Šta ste poslednje čuli o dedi? Po čemu ćete ga pamtiti?
- Deda Stevan je bio manji rastom, svi su ga voleli u Sonkoviću. Bio je omiljen, starina vrlo bistrog uma, razmišljanja, trezvenog pogleda na svet. Kada se sve to dogodilo, iako sam bio mali, imao sam svega 11 godina, neizmerno smo patili, svega se sećam kao da je danas bilo. Bio je to težak udarac za porodicu, od kojeg dugo nismo mogli da se oporavimo.
Prvi put ste progovorili na temu “Oluje” na Tviteru.
- Imam svoj stav o Haškom tribunalu, drugi imaju svoj, ali jako me ljuti kada neki misle da je to bila šetnja Srba kroz neku šumu. Kao da se ništa nije dogodilo, a Hrvati, kao i svetski mediji, zaboravljaju koliko je hiljada Srba prognano sa svojih ognjišta ili još gore, koliko ih je ubijeno.
Zašto mislite da je “Oluja” zločin bez kazne?
- Kao da su Srbi najgori na svetu, kao da smo mi sami krivi za sve što nam se dogodilo, a da protiv nas nije niko. Kao da nismo ljudi, da nemamo zemlju, poštovanje, veru, naciju, Srbiju…
Hrvatska ove godine “Oluju” proslavlja vojnom paradom u Zagrebu, centralna proslava je u Kninu, gde otkrivaju spomenik Tuđmanu?
- Bolje da ne odgovaram na to pitanje, bilo bi jako neugodno.
Ubijali starce
Osim Stevana Marića, u Zagrebu su 30. juna identifikovani i posmrtni ostaci još 18 Srba, koji su ekshumirani u poslednjih 14 godina iz masovnih, zajedničkih i pojedinačnih grobnica i ubijeni na teritoriji Like, Dalmacije, Korduna, Banije, Zapadne i Istočne Slavonije od 1991. do 1995. godine. Među njima je najstarija Danica Mihajlović (86) iz okoline Karlovca, dok je najmlađi Rajko Kmezić (36) iz Đakova. Prosečna starost nastradalih je 68 godina, svi su ubijeni u svojim kućama.
Povezani tekstovi
