Ako bi se iz celog stradanja Srba u Hrvatskoj, koje je hrvatska vojska nazvala „Oluja“, morao izdvojiti jedan trenutak, bilo bi to rano jutro 5. avgusta 1995. godine.
Tako počinje priča Branke Hinić iz tadašnjeg Teslingrada, sada Ličkog Osijeka. U tom gradu je živela sa suprugom Bogdanom, sinom Stevicom i ćerkom Majom.
Veče pre toga, Branka je s ćerkom krenula u izbeglištvo ne sluteći da iz svog porodičnog doma odlazi zauvek. Još je manje slutila da će je već u samom putu stići strašna vest – Bogdan je poginuo.
A samo nekoliko sati pre njegove pogibije, njih dvoje su se videli u skloništu gde je Bogdan došao da se pozdravi sa ženom i ćerkom i uputi ih u pratnji prijatelja na siguran put kroz šumu. Sledeći detalj Branka nikada neće moći da zaboravi. Kada je već krenuo, Bogdan je zastao na ulaznim vratima, okrenuo se i rekao: „Čuvaj Maju“. Bio je to njihov poslednji susret.
Ni drugi važan susret ne može biti puka slučajnost. U Banjaluci, sabirnom centru krajiških Srba tih dana, Branka je obuzeta bolom. Još ne stižući da razmišlja o neizvesnosti koja čeka nju i ćerku, strepi i za život sina, studenta koji je tih dana bio na vojnoj vežbi u Petrinji. O njemu nema nikakve vesti. Već u Banjaluci, pred kasarnom, traga za informacijom koja bi joj mogla makar malo umanjiti strepnju.
Ujutru je ispred kuće Branka ugledala sina. Kaže da su je tek tada preplavile emocije. Stevica je njih dve tražio raspitujući se u Banjaluci za majku, oca i sestru. Naišao je na grupu ljudi i čuo kako pričaju da je Bogdan Hinić poginuo.
Od tog susreta do danas, Branka, Maja i Stevica paze jedno drugo. Tako na najbolji način čuvaju uspomenu na supruga i oca Bogdana, koji je i sam uvek bio spreman da pomogne.
Tako je i stradao. U toku povlačenja, Bogdan je video komšiju koji je zaostao za grupom. Vratio se po njega. Tada je pala granata od koje je Bogdan poginuo, a komšija lakše ranjen. To već nije priča o slučajnosti, već o požrtvovanosti jednog dobrog čoveka.
Bogdan je ekshumiran iz masovne grobnice u Žitniku pored Gospića. Identifikovan je i sahranjen 2007. godine. Njegova porodica danas živi u Rakovici, u stanu koji je učinjen useljivim zahvaljujući donaciji švajcarske vlade.
Povezani tekstovi
