BEOGRAD - Prvi kadrovi biće snimljeni u avgustu, na godišnjicu ove vojne akcije, a inspirisan je istinitim događajima i svedočenjima ljudi koji su preživeli progon iz Krajine. Reditelj Miloš Radunović otkriva za “Blic” dokle se stiglo sa scenariom i zašto se odlučio da na veliko platno pretoči teške priče aktera progona.
I sam priznaje da nije bilo lako, ali da je mnogo više odgovorno uhvatiti se ukoštac sa ovakvom temom, za koju on smatra da ne sme biti zaboravljena.
- Mislim da je vreme da se taknemo ove bolne teme i prosto da ispričamo našu stranu tog rata, da nas ne prikazuju samo kao zločince, već da se vidi da je i naš narod ozbiljno stradao. To su teme koje definitivno treba da se dotaknu i mislim da treba što više snimati filmova o našim bolnim temama. Na desetine filmova o Jasenovcu, „Oluji“, o Kosovu, kao što su Amerikanci snimili pregršt o Vijetnamu. Tu ima toliko priča koje mogu da se ispričaju, a teške su i tragične. Dok sam razgovarao sa svedocima, bilo mi je jako teško, a i mislim da mlađe generacije treba da vide šta nam se desilo kroz istoriju. Imam troje dece i starija ćerka, koja ima 10 godina, sada je sa mnom gledala “Daru iz Jasenovca”. Deca danas prosto ne znaju šta se dešavalo i mislim da je naša dužnost da ispričamo te tragedije – ističe reditelj zbog čega su ovakve teme značajne za naš narod i mlađe generacije. On otkriva da će snimanje početi sa prvim danima avgusta.
Kako “Blic” saznaje, i pisanje scenarija je pri kraju, a na njemu radi više ljudi jer se prikupljaju činjenice.
- Scenario je sačinjen od istinitih priča i svedočenja koje ćemo naravno dramaturški prilagoditi filmskom jeziku, ali osnova je istina. U pitanju je više priča, pošto ćemo imati i seriju, tako da treba više linija pratiti.
Miloš takođe dodaje da je on Podgoričanin i da nema dodira sa Krajinom, ali da mu je cilj da se prikaže tragična sudbina njegovog naroda. Ističe da se nada da će film o „Oluji“ biti prikazan i na inostranom tržištu.
- Planiramo da ga distribuiramo i van granica Balkana, voleo bih da svet vidi i našu stranu. Međutim, to sve zavisi od političkih okolnosti koje će biti. To nije do nas, već do viših faktora – ističe reditelj i otkriva da li će biti sličnosti sa serijom “Dara iz Jasenovca”, čija će priča nakon filma biti proširena i događajima koji se odnose na operaciju „Oluja“:
- Hoće kao tema biti podudaranja, ali tu ima toliko priča da je to neiscrpan izvor. Na hiljade ljudi je ubijeno i nestalo, oko 250.000 proterano, tu prosto ima toliko ljudskih i neljudskih priča. Te sudbine su toliko tragične da treba da se snimi 100 filmova o svakoj posebno.
Ono što čitava ekipa očekuje jeste da će film imati veliki odjek, baš kao i serija.
Jovo Maksić igra u filmu, nakon proživljenog progona
I dok se spisak glumaca još uvek čuva u tajnosti, “Blic” otkriva da će jedan od glavnih protagonista filma biti Jovo Maksić, koji je i sam preživeo progon iz Krajine devedesetih godina. On će ujedno i učestvovati u pisanju scenarija.
Jovo Maksić je i sam preživeo progon iz Krajine devedesetih godina
- Mislim da je došlo vreme da se taj period, koji je ušao u istoriju, zabeleži i na filmskom platnu i ostane zapisan. Nažalost, naša cela istorija je prepuna scenarija za razne filmove, tako da je to neka vrsta duga prema nama samima, pogotovo što je to i moja lična priča, pa imam i ličnu želju i obavezu da to sve bude zapisano. Voleo bih da se više da značaja i pažnje na tom umetničkom delu priče, da se to ispriča bez političkih uplitanja. Tako će najviše biti značajno i imaće pravi pogodak. Ti ljudi su imali strašnu sudbinu, prošlo je toliko godina od „Oluje“, a eto imate etnički čistu zemlju u srcu Evrope, koja je nosilac “demokratije”. Kao što mi imamo grešaka, imaju i drugi okolo i to treba da se pokaže – ističe glumac i objašnjava da će kroz lično iskustvo pomoći da scenario bude što više potkovan činjenicama:
- Biću neka vrsta koordinatora, neko ko će čisto da ispravlja neke greške koje mogu da se dese u scenariju. Da sve bude što relevantnije i što istinitije. Kako mi dolaze epozode, ja ih čitam i dajem neke svoje sugestije, što je i njima dragoceno. Dali su mi svu slobodu da nešto, što mi se čini da nije tačno, mogu da ispravim i da probudim neke ideje u scenariju, pa će verovatno biti i nečeg mog ličnog.
Jovo takođe otkriva da li je teško da napravi balans između lika koji igra i lične ispovesti:
- To je proces, to nije na klik, nemam dugme na koje se prebacujem. Dešavaće se razgovori i imaju neke stvari koje ne mogu rečima da se predoče, to nije teorija, već praksa. Mi možemo da isplaniramo, ali se život dešava na setu i kad se uključi kamera. Ne mogu ništa epohalno i dubokoumno da kažem, ali ne želim da prejudiciram. To je posledica proba koje ćemo imati i to su tek stvari koje ne možete da kontrolišete, a vrlo su jake.