Mira Grujić sa porodicom 15 godina živi u izbegličkom kampu u Krnjači. Ironija je da će upravo ona i oni koje je zadesila slična sudbina od jula, makar formalno, postati prvi žitelji Srbije u Evropskoj uniji, jer tada i Hrvatska, čiji su državljani, postaje 28. članica EU. Osim što će time moći da se hvale, druge koristi ne vide.
- Nisam o tome ni razmišljala. Da možemo da se vratimo u Hrvatsku, možda bismo neke koristi od toga i imali. Ali kad ne možete, kakve koristi imate i od tog državljanstva – priča Grujićeva, koja je još 1995. izbegla iz Daruvara.
Nada se da će nekakve koristi od toga moći u budućnosti da ima makar njen sin, koji u Beogradu pohađa treći razred osnovne škole.
0- Nadam se i da će Srbija postati deo tog kluba, pa da neće biti važno da li imamo srpski ili hrvatski pasoš – dodaje Grujićeva, koja zajedno sa suprugom i sinom živi u „luksuznoj garsonjeri“ od dvadesetak kvadrata, u koju su pre tri godine došli iz zajedničkog smeštaja u baraci sa još 50 izbeglica.
Dušanka Pjevalica iz Knina, međutim, nema nikakve iluzije da će joj ulazak Hrvatske u EU išta promeniti u životu.
- Šta će mi to promeniti? Kad mi se do sada ništa nije promenilo, šta sada može da mi se promeni – priča Pjevalica, koja je u kampu u Krnjači od 2003. – Eto, imam i dva premijera. Obojica su danas u Beogradu, ali nemam vajde ni od jednog – dodaje komentarišući posetu hrvatskog premijera Zorana Milanovića Beogradu.
Njena komšinica Dubravka ipak se nada nekom boljitku, makar u pogledu toga da će, kako kaže, i Hrvatska početi da primenjuje evropsko zakonodavstvo.
Phihološki efekat
S druge strane, Mirjana Popović (41) iz Zagreba, koja je imala tu sreću da ne završi u izbegličkom kampu, i danas radi kao profesorka u Beogradu, izvesnu korist vidi pre svega u „psihološkom efektu“, jer će se ljudi sada ipak osećati sigurnije kada budu odlazili u Hrvatsku. Ali ne veruje da će to i omasoviti povratak prognanih Srba.
- Verujem i da će možda neki sada brže uspeti da reše pitanje povratka imovine jer nisam sigurna da će u Evropskoj uniji tolerisati to da je nekome oteta, na primer, kuća i da država ne čini ništa da mu bude vraćena – priča Popovićeva.
Kako bi zaista ulazak Hrvatske u Evropsku uniju mogao da utiče na oko 300.000 hrvatskih Srba koji i danas žive sa desne strane Drine, a od kojih mnogi pored pasoša imaju i putovnicu, za sada niko ne može tačno da kaže. Više od 50.000 njih i dalje ima status izbeglica, od kojih su mnoge još u izbegličkim kampovima.
Mnogo problema
Savo Štrbac, predsednik Informaciono-dokumentacionog centra „Veritas“, kaže da na to pitanje, koliko zna, još niko nije ni pokušao da odgovori.
- Postoje dve opcije. Ima ljudi koji misle da će ulaskom Hrvatske u EU problemi izbeglih Srba moći brže i efikasnije da se rešavaju jer će Hrvatska morati da primenjuje zakone koje je uskladila sa evropskim zakonodavstvom. Nasuprot njima su oni koji misle dijametralno drugačije – da Hrvatska tek sada, kada uđe u EU, svesna činjenice da je niko iz Unije ne može izbaciti jer bi i za to bio potreban konsenzus, neće činiti mnogo na poštovanju prava proganih Srba i rešavanju njihovih problema – kaže Štrbac.
A problema ima mnogo: pitanje stanarskih prava, obnova kuća, neisplaćene penzije, obezbeđivanje posla za povratnike, procesuiranje kako Srba, tako i Hrvata optuženih za ratne zločine protiv pripadnika drugog naroda…
- Problem predstavlja i novi hrvatski zakon o prebivalištu. Prema njegovim odredbama, svi oni koji u poslednjih 12 meseci najmanje tri meseca nisu živeli u Hrvatskoj gube prebivalište u Hrvatskoj. To znači da ostaju, pored svega, i bez prava da glasaju na izborima. Verujem, međutim, da će Evropa pažljivo pratiti ispunjavanje svih tih uslova, naročito kada je reč o povratku izbeglica – kaže Štrbac.
Povezani tekstovi
