Srpska pravoslavna crkva ne podržava zamrznuti konflikt na Kosovu i Metohiji i zalaže se za nastavak dijaloga ali, kako je danas saopštio Sveti Arhijerejski Sabor SPC, izražava zabrinutost da se “pod vidom navodnog razgraničenja između Srba i Albanaca nameće mogućnost odvajanja dela Kosova i Metohije iz sastava Srbije”.
U saopštenju sa vanrednog zasedanja, Sveti Arhijerejski Sabor SPC ponovio je da se suverenitet i integriret Srbije na Kosovu i Metohiji, ni po koju cenu ne može dovesti pod znak pitanja i apelovao na državne predsavike Srbije da umesto na traženju što bržeg sporazuma sa Prištinom, više pažnje posvete izgradnji državne i nacionane platforme u čijoj bi pripremi učestvovali svi relevantni društveni činioci.
“Na taj način bi se čuvali osnovni interesi našeg naroda i povratilo bi se poverenje svih ključnih društvenih faktora u zemlji. Istovremeno bi trebalo raditi i na izgradnji poverenja i razumevanja sa kosovskim Albancima”, navode episkopi na čelu sa patrijarhom Irinejem.
Za SPC, kako se ističe, Kosovo i Metohija nikada nije bilo, niti može biti samo političko pitanje za čije rešavanja monopol imaju isključivo državni organi.
“Za nas je pitanje KiM, kroz svu našu istoriju i danas, pre svega pitanje opstanka našeg sveštenstva, monaštva, vernog naroda i naročito naših drevnih svetinja bez kojih ne bismo bili ono što jesmo”, poručili su episkopi SPC, izražavajući podršku vladiki Teodosiji, sveštenstvu, monastvu i vernom narodu Eparhije raško prizrenske i njihovim naporima da ostanu i opstanu na izvorištu srpske duhovnosti i identiteta.
“Obaveza Sabora i cele Crkve prema KiM je danas veća jer se zemlja nalazi pred sve jačim međunarodnim pritiscima da se odrekne Kosova i Metohije ili da kroz direktno priznanje ili prećutnom saglasnošću Kosovo dobije stolicu u UN ili odricanje Srbije od njega pod bilo kojom formom, zauvek bi ukinulo svako istorijsko pravo Srbije na ovim prostorima srpske duhovnosti i državnosti”, dodaje se u saopštenju.
Episkopi su naveli da bi posledice ovakve odluke bile tragične za opstanak našeg naroda i nasih svetinja jer bi u tom slučaju većina Srba ostala bez adekvatne zaštite i bezbednosti zbog čega bi bili prinuđeni na iseljavane sa svojih istorijskih prostora. Na taj način bi došlo do brisanja svh tragova srpskog istorijskog postojanja. Ideja takozvane podele unosi veliki nemir i zabrinutost među naše vernike i ne uživa podršku najvećeg broja građana Srbije uopšte. Oni navode da sistematsko izbegavanje preuzetih obaveza vezanih za Zajednicu srpskih opština i drugih sporazuma iz Briselskog dijaloga samo potvrđuje da bi u datim okolnostima bilo veoma teško naći dugoročno rešenje.
“To svakako znači da naša Crkva ne podržava zamrznuti konflikt već štaviše podstičemo nastavak jednog otvorenog, ali pažljivo vođenog dijaloga koji bi u prvi plan stavio zaštitu ljudskih i verskih prava, unapređenje vladavine prava, jačanju pravne sigurnosti i efikasniju zaštitu ugrožene duhovne i kulturne baštine koje ne bi zavisilo od samovolje Prištine”, ocenili su episkopi SPC.
Oni su naveli da je teško govoriti o bilo kakvom daljem dijalogu bez stvaranja uslova za povratak raseljenih i njihove imovne. Odustajanje od tog zahteva značilo bi prihvatanje posleratnog etničkog čišćenja: “Bez tih preduslova nemoguće je govoriti o trajnijem rešenju probelma na KiM. Zato je postavljanje ishitrenih rokova i pored krajnje nepovoljnih uslova na terenu i kompleksne situacije u EU, bez ikakvog opravdanja. Državnost Srbije od početka je bila neraskidivo povezana sa duhovnom tradicijom naše crkve kao ključnog faktora našeg indentiteta kroz istoriju”, navodi se na kraju saopštenja.
Povezani tekstovi
