D.I.C. Veritas

Blic, Tanjug, B92, Gardijan, 21.12.2017, KRAJ HAŠKOG SUDA I MINUT ĆUTANJA ZA ŽRTVE

Ceremonija zatvaranja Međunarodnog suda za bivšu Jugoslaviju, počela je danas oko 14 sati minutom ćutanja za sve žrtve. Haški tribunal će za deset dana biti zvanično zatvoren, odnosno prestaće da postoji.

Ceremoniji prisustvuju zvaničnici iz Srbije, kao i iz bivših jugoslovenskih rebulika, čiji su državljani tokom protekle 24 godine prosecuirani pred tim sudom, koji je 25. maja 1993. godine osnovao Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija radi gonjenja počinilaca ratnih zločina na teritoriji bivše Jugoslavije.

Generalni sekretar UN Antonio Gutereš rekao je na ceremoniji da velika arhivska građa, dokazni materijal i sudska dokumenta predstavljaju jedno od njegovih ključnih nasleđa i resurs za borbu protiv revizionizma i poricanja. Ova dokumenta, prema njegovim rečima, obezbediće da ne dodje do prekrajanja istorije.

Prvi čovek UN je kazao i da je, zahvaljujući radu Suda, odgovornost zaživela u kolektivnoj svesti ljudi, te da bez sudova za Jugoslaviju i Ruandu možda nikad ne bi došlo do osnivanja stalnog međunarodnog krivičnog suda.

Ceremoniji prisustvuju zvaničnici iz Srbije, kao i iz bivših jugoslovenskih rebulika, čiji su državljani tokom protekle 24 godine prosecuirani pred tim sudom, koji je 25. maja 1993. godine osnovao Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija radi gonjenja počinilaca ratnih zločina na teritoriji bivše Jugoslavije.

Generalni sekretar UN Antonio Gutereš rekao je na ceremoniji da velika arhivska građa, dokazni materijal i sudska dokumenta predstavljaju jedno od njegovih ključnih nasleđa i resurs za borbu protiv revizionizma i poricanja. Ova dokumenta, prema njegovim rečima, obezbediće da ne dodje do prekrajanja istorije.

Prvi čovek UN je kazao i da je, zahvaljujući radu Suda, odgovornost zaživela u kolektivnoj svesti ljudi, te da bez sudova za Jugoslaviju i Ruandu možda nikad ne bi došlo do osnivanja stalnog međunarodnog krivičnog suda.

- U Srebrenici sam odao poštu žrtvama genocida. Taj genocid će i dalje progoniti našu kolektivnu svest. Cela međunarodna zajednica i UN su morale priznati deo odgovornosti za taj zločin – rekao je Gutereš.

Svi, kako je dodao, moraju da prihvate neprocenjive istine, to je od suštinskog značaja za izgradnju bolje budućnosti, prenosi RSE.

Predsednik Haškog tribunala Karmel Ađijus rekao je da je taj sud osnovan kao izraz zajedničke odlučnosti za borbu protiv nekažnjivosti, i da je postao sinonim za telo sa univerzalnim standardima.

- Osnovani smo kao privremeni ad hoc tribunal, ne stalan, sa mandatom da donese pravdu, mir i sigurnost samo jednom regionu u svetu. Iako je naša svrha na početku bila ograničena, ostvarenja protekle 24 godine pokazuju nešto drugo – rekao je on.

On je naveo da je Tribnal svojim radom otvorio vrata nove ere u međunarodnoj krivičnoj pravdi.

Glavni tužilac Serž Bramerc rekao je da se nasleđe Haškog tribunala, možda, može videti i iz kolektivne reakcije na zverske zločine. Kako je rekao, javnost sa pravom očekuje da oni koji su odgovorni za masovne zločine budu krivično gonjeni, a ne da se sa njima postupa kao sa odgovornim sagovornicima.

Bramerc je kazao da se Međunarodnom sudu mogu uputiti i kritike, koje se odnose na to da su neki predmeti trajali predugo, te da li su ispunjena očekivanja pogođenih zajednica.

- Ovo sam više puta ponavljao, ali moram još jednom. Međunarodni sud je presuđivao krivici pojedinaca, a ne naroda. Ukoliko ima političke hrabrosti, naše presude mogu da uklone teret kolektivne krivice i pomognu zajednicama da prihvate da su u prošlosti počinjena mnogobrojna zlodela i da promovišu pomirenje – istakao je Bramerc.

Prema njegovim rečima, evropske integracije zahtevaju odlučan raskid sa retorikom i stanjem duha iz prošlosti.

- Politički lideri u regionu mogu evropske vrednosti primeniti u praksi tako što će pružiti stvarnu podršku sprovođnju pravde, a ne samo minimalnu podršku u cilju ispunjenja forme – naveo je Bramerc.

Ceremoniji zatvaranja Haškog tribunala prisustvovao je i holandski kralj Viljem-Aleksander.

Kako je Tanjugu rečeno u Tribunalu, u okviru priprema za zatvaranje, Tribunal je u prethodne dve godine organizovao niz skupova o svom nasleđu kako bi drugima omogućio da njegova dostignuća koriste kao osnovu za dalji rad.

Tribunal je sa radom prestao 30. novembra okončavši sve prvostepene postupke, a njegov rad je nastavio takozvani Mehanizam za međunarodne krivične sudove koji će okončati sve preostale žalbene postupke.

Dan ranije, 29. novembra, Žalbeno veće tribunala izreklo je pravosnažnu presudu u slučaju “Prilić”, a objavljivanje te odluke pamtiće se po samoubistvu jednog od optuženih Slobodana Praljka koji je, kad je čuo da mu je potvrđena kazna od 20 godina zatvora za zločine nad Muslimanima u Bosni i Hercegovini, ispio otrov u sudnici.

Nedelju dana pre toga, Tribunal je generalu Vojske Republike Srpske Ratku Mladiću izrekao kaznu doživotnog zatvora.

Tokom više od 24 godine rada Tribunal je procesuirao 161 optuženog, od kojih su više od polovine bili Srbi iz vojnog i političkog života Srbije i Republike Srpske.

Britanski “Gardijan”: Najveći uspeh Haga lov na begunce koji je trajao decenijama

U onlajn izdanju britanskog lista “Gardijan” izašao je opširan tekst o zatvaranju Haškog tribunala.

Britanski medij posebno je istakao da je Tribunal bivšeg predsednika Jugoslavije Slobodana Miloševića, lidera bosanskih Srba Radovana Karadžića i generala Ratka Mladića stavio na optuženičku klupu.

“Formiran je 1993. godine i prvi je tribunal tog tipa od saslušanja u Nirnbergu i Tokiju na kraju Drugog svetskog rata“, ističe “Gardijan“.

Oni navode da je 90 ljudi osuđeno za genocid, zločine protiv čovečnosti i druge zločine, da je “više niko neće moći da pobegne bez kazne za svoje postupke, čak i tokom rata“, kao i da je najveći uspeh Haga bio “lov na begunce koji je trajao decenijama“.

“Bilo je i kritika da je Haški tribunal predstavljao ’pravdu pobednika’ – oko dve trećine optuženih bili su Srbi, ali oni koji podržavaju sud ističu da su najveće zločine u sukobu izvršile srpske snage nad muslimanskim civilima“, piše “Gardijan“.

Tužilac u slučaju Miloševića: Srbija je strana koja je izgubila

Za “Gardijan“ je pričao i Džefri Najs koji je u Haškom tribunalu radio od 1998. do 2006. godine i koji je predvodio Tužilaštvo u slučaju protiv Slobodana Miloševića.

Najs, kako se navodi, prepoznaje uspehe Haškog tribunala, “ali sa rezervom“.

“Moj opšti utisak o Haškom tribunalu najviše ima veze sa onim što se dogodilo u Srebrenici. Izdaja SAD, Velike Britanije i Francuske, kako deluje, dovela je do humanitarne noćne more, dok holandskim mirotvorcima nije rečeno da su ostavljeni na cedilu. Ukoliko je tako bilo, te moćne države su sigurno otkrile Miloševiću da ako bosanski Srbiju zauzmu Srebrenicu da više neće biti vazdušnih udara“, kaže Najs.

Prema njegovim rečima, delovalo je da su zapadne države i “strana koja je izgubila – Srbija“ mogle pred Haškim tribunalom da se u pojedinim situacijama “mešaju u vladavinu prava“.

“To se često dešavalo zadržavanjem dokaza kako bi ’očistili’ prave istorijske zapise u korist Srbije i Zapada. Mi, advokati suda, koliko ja znam, sve smo činili da slučajeve održimo čistim i da se odupremo mešanju drugih kad god bismo to primetili. Suđenja su trajala predugo, a žrtve su decenijama čekale da saznaju šta se dogodilo”, navodi Najs.

Preostale funkcije tribunala

Mehanizam za međunarodne krivične sudove (MMKS) osnovao je Savet bezbednosti UN kako bi završio preostale funkcije Tribunala.

On će okončati žalbene postupke protiv Radovana Karadžića, Vojislava Šešelja, Ratka Mladića, kao i ponovljeno suđenje Jovici Stanišiću i Franku Simatoviću, a preuzeo je i krivično gonjenje Vjerice Radete i Petra Jojića čije izručenje nije odobrilo srpsko pravosuđe.

Ponosni na svoj rad

Urpkos “selektivnoj pravdi” koju su delili svih ovih godina osuđujući pretežno Srbe, u Haškom tribunalu tvrde da su ponosni na svoj rad.

“Međunarodni sud za bivšu Jugoslaviju je izuzetno ponosan na to što je presudio ili na drugi način priveo pravdi svako od 161 lica protiv kojih je tužilac podigao optužnice za zločine počinjene na teritoriji bivše Jugoslavije tokom sukoba devedesetih godina 20. veka”, naveli su ranije u tom sudu.

Srbima, koji su činili vojni i politički vrh tadašnje Srbije i RS je pred tim sudom izrečeno ukupno 1.200 godina zatvora.

Sa druge strane, Haško tužilaštvo je, kad je reč o predstavnicima drugih naroda uključenih u sukobe, optužilo mahom vođe paravojnih i terorističkih organizacija koji su nakon suđenja oslobađani od optužbi, poput Nasera Orića, Ramuša Haradinaja, Ante Gotovine, Mladena Markača…

Jedan od trojice glavnih aktera u ratnim sukobima zbog kojih je Tribunal osnovan – nekadašnji predsednik Srbije i SRJ Jugoslavije Slobodan Milošević, umro je 2005. u pritvorskoj jedinici tog tribunala, dok su druga dva aktera, iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine, Franjo Tuđam i Alija Izetbegović, izbegla međunarodnu pravdu, jer su u međuvremenu preminuli.

Protiv Izetbegovića je bila podignuta optužnica, dok je, prema rečima tadašnje glavne tužiteljke Tribunala Karle del Ponte, protiv Tuđmana bila u pripremi.

Osnivanje informacionih centara u državama bivše Jugoslavije

Kada je reč o nasleđu ovog međunarodnog suda, Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija je 2010. godine Rezolucijom 1966 Tribunalu dao mandat da omoguć‡i osnivanje informacionih i dokumentacionih centara u državama bivše Jugoslavije.

Ti centri ć‡e omoguć‡avati digitalni pristup elektronskim primercima svih javnih spisa i arhivskog materijala Tribunala.

“Tokom više od 24 godine rada, Tribunal je stvorio ogromno bogatstvo sudskih dokumenata i spisa, koji uključuju dokaze, presude, naloge, odluke, svedočanstva hiljada svedoka, dokazne predmete i transkripte i audio-vizualne snimke postupaka vođ‘enim pred njim”, naveli su u Tribunalu.

Dodaju da ti spisi predstavljaju izuzetno vredan izvor informacija o radu Međunarodnog suda kao i o događajima koji su se dogodili u bivšoj Jugoslaviji tokom sukoba devedesetih godina XX veka.

“Osim što ć‡e biti od ogromne važnosti i vrednosti žrtvama i članovima njihovih porodica, oni su takođe izuzetan izvor za pravne stručnjake koji se bave predmetima u vezi s ratnim zločinima, kao i za nacionalne vlasti, nevladine organizacije, predstavnike akademske zajednice, pedagoge, istoričare, novinare i druge predstavnike civilnog društva aktivne na polju tranzicijske pravde”, smatraju u Tribunalu.

A kao podsećanje na “selektivnost u deljenju pravde”, vredna je izjava sudskog lekara Hose Pabla Barjabara, koji je radio pri UNMIK-u, a koji tvrdi da je 2010. godine u Nemačkoj, i to uz odobrenje Haškog tribunala, uništeno 400 uzoraka DNK žrtava na Kosovu.

Barjabar je, naime, u intervjuu za švajcarski dnevnik Vreme tada naveo da su nemački policajci na Kosovu 1999. godine sakupili 400 uzoraka DNK, te da je on 2002. tražio te uzorke radi identifikacije.

“Nemci su rekli da su ih uništili jer im je Haški tribunal to dozvolio”, izjavio je tada Barjabar.

 

 

Povezani tekstovi

facebooktwittergoogle_pluslinkedinmailfacebooktwittergoogle_pluslinkedinmail

Komentari su isključeni.