D.I.C. Veritas

ДИЦ Веритас, 16.01.2019, Саво Штрбац: МИРНА РЕИНТЕГРАЦИЈА

Изјаву хрватског премијера Пленковића на божићном пријему у Српском народном вијећу (СНВ) у Загребу да је процес мирне реинтеграције једна од највећих оставштина првог хрватског председника Фрање Туђмана, изазвала је жестоке реакције са српске стране, на што су уследиле још жешће контрареакције са хрватске стране.

Што се подразумева под мирном реинтеграцијом?

Након  хрватских акција “Бљесак” и “Олуја”, од бивше  Републике Српске Крајине (РСК) под контролом Срба остала је Источна Славонија, Барања и Западни Срем (СБО), односно УНПА “сектор исток”. Непосредно након “Олује” одржан је нови састанак Милошевића с Туђмановим изаслаником Хрвојем Шаринићем. Милошевић је, према Шаринићевој књизи “Сви моји тајни преговори са С. Милошевићем”, предложио да се за СБО уведе прелазна управа УН-а, а након пет година био би расписан референдум о положају тог подручја унутар Хрватске, или би оно добило аутономију према Плану З-4, а заузврат би СРЈ успоставила дипломатске везе с Хрватском. За преговоре с хрватским властима залагали су се и неки челници Срба из источне Славоније, међу њима и Горан Хаџић.

Хрвастке  власти  и вођство Срба у СБО, 12. новембра 1995, потписали су Ердутски  споразум о  мирној  и  постепеној реинтеграцији тог подручја у уставно правни поредак РХ. У преговорима за потписивање Споразума са српске стране учствовали су Милан Милановић, који је и потписао Споразум, и генерал Душан Лончар командант 11. славонско-барањског корпуса, а као међународни посредници Т. Столтенберг, копредседник Међународне конференције о бившој Југославији, и П. Галбрајт, амерички амбасадор у РХ. Споразум је са хрватске стране потписао Хрвоје Шаринић у својству  шефа хрватског преговарачког тима за преговоре са Србима из СБО. Договорена је потпуна демилитаризација тог подручја, па су српска опрема и наоружање повучени у Југославију. На подручју је уведена Прелазна управа Уједињених народа у Источној Славонији (УНТАЕС), чијим је успостављањем почело  интегрисање тог подручја у РХ, које је завршено 15. јануара 1998.

Резолуцијом СБ УН-а 1023 од 22. новембра 1995. потврђено је да су територије СБО, познате и под називом “сектор исток”, саставни дио РХ. Истог дана усвојена је и Резолуција 1022 којом се суспендују санкције против СРЈ. Био је то плод Мировног споразума који су 21. новембра те године у Дејтону потписали С. Милошевић, Ф. Туђман и А. Изетбеговић о уставном уређењу БиХ и територијалном разграничењу Републике Српске и Муслиманско-хрватске федерације. Био је то и крај Крајине.

Према подацима Заједничког вијећа општина (ЗВО) од почетка 1996. до краја 1998.  СБО је, од укупно 128.316 становника, напустило 77.316 особа српске националности. Према истом извору, у августу 1999.  број Срба у овој области износи око 48 хиљада, с тенденцијом даљег исељавања.

Уочи 21. годишњице завршетка процеса мирне реинтеграције “хрватског Подунавља”, како Хрвати зову СБО, вуковарски градоначелник Иван Пенава, члан владајућег ХДЗ, изјављује да постоји континуитет великосрпске политике у Хрватској, а Вуковар је “епицентар континуиране великосрпске пузајуће агресије”  и да је кључно “препознати, проказати и супроставити се таквом понашању”. То поткрепљује са чињеницама да је Пуповац као председник СДСС и саборски заступник особно посетио у затвору Србе из Трпиње, иако су осуђени на укупно 138 година затвора, и што се 17. новембра прошле године, када је посетио Вуковар, није поклонио само жртвама “великосрпске агресије” на град, већ је венац спустио и у Дунав, што сматра чистом провокацијом. Посебно је незадовоњан што ученици српске националности седе док се интонира хрватска химна.

Након што је исти тај Пенава у октобру прошле године, упркос јавно израженом противљењу премијера и председника ХДЗ-а, организовао протест у Вуковару због тога што власти недовољно чине на кажњавању злочина почињених у “време Слободана Милошевића”, уследила су привођења и хапшења више Срба у Вуковару, од којих су двојица и процесуирана и притворена због наводно почињеног ратног злочина, док их је више десетина са других подручја бивше РСК процесиурано за иста дела.

И ова нова Пенавина изјава изазвала је доста медијске пажње и реакција политичара, укључујући и хрватског премијера, који му је јавно поручио да није у његовој надлежности да води политику о националним мањинама и да ће о томе са њим разговарати.  И разговарали су. Сада очекујемо последице њиховог “нејавног” разговора. Из искуства знам да је Пенавина изјава заправо позив да се преостали Срби са тог подручја или похапсе или натерају на одлазак.

Мирна реинтеграција СБО, коју Пленковић хвали као највећу Туђманову оставштину, успела је само по питању територије али не и људи.

 

 

 

Povezani tekstovi

facebooktwittergoogle_pluslinkedinmailfacebooktwittergoogle_pluslinkedinmail

Komentari su isključeni.