e-Veritas, 02.11.2025, ХРОНОЛОГИЈА РАТА У ХРВАТСКОЈ 1991-1995 – 2. новембар

1990.

– Амерички Стејт департмент објавио је својеврсно упутство за спровођење избора у четири југословенске републике у којима до тада нису још били обављени вишестраначаки избори. „Упутство“ је било пропраћено пријетњом да ће, уколико се не буде поштовало наведених 11 упутстава, САД ускратити економску помоћ Југославији.

1991.

– Након уласка припадника ЗНГ на територију Пожешке котлине и након егзодуса већине становништва убијања оних, махом старих и немоћних, се настављају. Припадници ЗНГ из Вировитице ушавши у село Тополовица, општина Грубишино Поље, убили су на кревету тешко болесног Орић Љубомира (1923). У њега су испалили рафал из аутоматске пушке, а његову супругу Мару (Љубу) (1931) убили су на дворишту и потом је спалили. Дан раније у истом селу убили су Кочић Милку (1923, Орозовић Илинку (1905) и Релић Тодора (1921).

1993.

– Предсједник Хрватске Фрањо Туђман покренуо је нову мировну инцијативу за окончање сукоба у БиХ и Хрватској. Туђман је предложио да се све сукобљене стране у Босни, под претњом санкција, принуде да у року од 14 дана потпишу Уставни договор о Савезу (унији) БиХ република, чију би примјену гарантовао НАТО. Хрватска влада је спремна, рекао је Туђман, да закључи споразум са Србима и обезбиједи им локалну и културну аутономију у крајинској енклави, укључујући и локалну полицију у Книну и Глини. Уз ова два сепаратна споразума Туђман предлаже да све бивше југословенске републике потпишу декларацију о узајамном признавању назависности и суверенитета унутар међународно признатих граница.

1994.

– Владислав Јовановић, министар спољних послова СРЈ, изјавио је новинарима да су „односи СРЈ и Хрватске, одвојени од односа између Книна и Загреба, али да од нормализације тих односа у многоме зависи ток нормализације између Београда и Загреба“. А на питање о признавању Хрватске од стране СРЈ одговорио је: „Не можемо признати Хрватску док је не признају њени дојучерашњи грађани. Она прво треба да осигура ту сагласност па да очекује да је признају други. А то што је Хрватска призната од свјетске организације је ван наше моћи“.

1995.

– На захтев америчког државног секретара Ворена Кристофера у Дејтону су се састали предсједник Србије Слободан Милошевић и предсједник Хрватске Фрањо Туђман. Договорили су се да раде на пуној нормализацији односа између њихових земаља на сљедећим принципима: пуно поштовање међународно признатих људских права за све грађане; право свих избјеглица и расељених лица у две земље да се врате својим кућама и да поврате своју имовину или приме правичну накнаду; мирољубиво рјешење проблема Источне Славоније, Барање и Западног Сријема што је пре могуће, на основу преговора Владе Хрватске и представника српског народа у тој области.

– Представница УН Сузан Мануел је у Београду саопштила да су припадници УН, послије хрватске акције „Олуја“ у РС Крајини у августу, пронашли око хиљаду гробова. У неким гробовима налази се и по седам убијених Срба, рекла је Сузан Мануел.

– Српски народ у Хрватској суочен је са опасношћу физичког нестанка, упозорено је у Меморандуму министарства спољних послова СРЈ који је крајем прошле седмице упућен УН-у. Меморандум о етничком чишћењу и геноциду против српског народа у Хрватској и РС Крајини досад је најкомплетнији извјештај о стравичним злочинима почињеним на Србима од сесцесије Хрватске и избијања рата до операције „Олуја“. Послије неуставне сецесије и избијања непријатељства 1991, силом је из Хрватске протијерано 300.000 Срба. Напад Хрватске војске на РСК почетком августа 1995. резултирао је и незапамћеним егзодусом око 250.000 Срба. Тиме је укупан број Срба протераних из Крајине и Хрватске достигао бројку од 550.000, у учешће српског народа у укупном становништву Хрватске, које је пре сецесије чинило више од 12,5% сада је сведено на 2 до 3% каже се у Меморандуму.

Veritas.info