Јутрос је Србија изручила Хрватској Ивана Хусника алијас Ивицу Атанасијевића (61), родом из Вуковара, са последњим боравиштем у Крушедолу, општина Ириг, на основу молбе Министарства правосуђа РХ од 12. априла 2017. године ради издржавања казне затвора у трајању од 8 година због наводно почињеног ратног злочина.
Уз молбу за изручење приложена је пресуда Жупанијског суда у Осијеку од 4. новембра 1997. године, којом су Ивица Хусник и још пет особа (Живојин Црногорац, Мицхаел Хусник, Касим Хекић, Сава Радовић и Светислав Радовић) у одсуству проглашени кривим да су у арпилу 1992. године, као припадници војних формација тзв. ЈНА у Вуковару, у више наврата, под претњом силовали једну женску особу и правоснажно осуђени од 8 до 14 година затвора.
Касиму Хекићу, Мишелу Хуснику и Живојину Црногорацу обновљен је поступак у присуству пред ЖС у Вуковару, који је пресудом из 2002. против Црногорца обуставио поступак због грешке у идентитету, док је Мишела Хусника и Касима Хекића најприје ослободио а затим на поновљеном поступку у марту 2007. осудио на по 7 година затвора, коју казну им је ВС преиначио на по 10 година затвора сваком. Мишел, иначе рођени брат Иванов, је за вријеме издржавања казне у фебруару 2009. и умро у затворској болници у Загребу.
Након проведеног екстрадиционог поступка Виши суд у Београду, Оделење за ратне злочине, решењем од 17.08.2017. године, утврдио је да су испуњене законске претпоставке за изручење Хусник Ивице Републици Хрватској.
Министарство правде Републике Србије решењем од 19. априла 2019. године дозволило је изручење Ивице Хусника Републици Хрватској.
Иван Хусник је под именом Ивица Атанасијевић у Србији правоснажно осуђен и за ратни злочин на “Овчари” на казну затвора у трајању од 15 година, коју је издржавао у КПЗ Сремска Митровица.
Ивица Хусник, и под једним и под другим именом, од 2008. до 2016, МУП-у Србије подносио захтјеве за стицање држављанства Србије, али је решењем од 3. августа 2020. одбијен уз образложење да је “Министарство оценило да постоје безбеденосни разлози од интереса за Р. Србију због којег захтев именованог треба одбити”.
Против решења о одбијању захтева за стицање држављанства, Хусник је 28. септембра 2020. поднио тужбу Управном суду Србије у Београду, у којој је предложио да наведено решење МУП-а поништи, наводећи да испуњава све законске услове за добијање држављанства Р. Србије: припадник је српског народа, пунољетан је, није му одузета пословна способност, након окончања рата у Хрватској, у којој је рођен, избјегао је у Р. Србију, дао је и писмену изјаву да Р. Србију сматра својом државом, био је у браку са С.Д. са којом има двоје сада пунољетне деце и све троје су држављани Р. Србије, мајка му је рођена у Крушедолу 1931, која је такође држављанка Србије и српске националности, о којој није одлучено до његовог изручења.
А да је усвојен његов захтјев за стицање држављанства Р. Србије, Србија га, према важећим домаћим прописима и међудржавном уговору не би ни смела изручити Хрватској.
У овој години ухапшено је седам особа из бивше РСК по хрватским потерницама због ратних злочина, од којих је троје ухапшено ван Хрватске, троје приликом уласка у Хрватску, а један на подручју Хрватске.
На основу међународних потјерница које је расписао Биро Интерпола у Загребу, широм света до сада је ухапшено 182 Србина, од којих је 70 екстрадирано у Хрватску. Од екстрадираних до сада је против 30-ице поступак обустављен или је оптужба одбијена, углавном након преквалификације дела ратног злочина у оружану побуну, што има за последицу губитак обештећења за време проведено у притвору.
Тренутно се у хрватским затворима због кривичних дела ратних злочина налази 26 особа српске националности, припадника бивших ЈНА и СВК, од којих је 16 правоснажно осуђено, док су остали под истрагом, оптужбом или чекају правоснажност пресуда.
Београд, 04.07.2022.
П Р Е Д С Ј Е Д Н И К
Саво Штрбац
Povezani tekstovi
