Саво Штрбац: Између двије годишњице
Од прошлог до овог августа десили су се неки догађаји који заслужују да се истакну у уводном тексту овогодишњег Билтена.
Премијера документарног филма „Петровачка цеста”, ауторке Тихане Бајић, одржана је 8. августа прошле године истовременим приказивањем и на каналима РТС и на РТРС.
Како ауторка филма истиче, у филму говори десет саговорника, али причу носи Јованка Вуковић, жена која је у том нападу на колону изгубила сина и супруга. Други саговорник је Саво Стијеља, дечко који је тада изгубио оца и деду, а касније је изгубио мајку, која је била у деветом месецу трудноће.
„У првом налету страдало је десет цивила, а међу њима је било четворо деце. Оно што је заиста страшно јесте да троје од њих четворо, у том тренутку, није било са својим родитељима. Родитељи су за њихову погибију сазнали преко телевизије, а неки од пријатеља. То је било заиста страшно”, изјавила је ауторка филма пред премијерно приказивање.
Још један документарац заслужује да га споменемо на овом мјесту. То је историјско-документарни филм „Свједок”, аутора Дениса Бојића, постхумно посвећеног лику и дјелу чувеног патолога са ВМА, проф. др Зорана Станковића. Филм је премијерно приказан 3. јула ове године у Бањa Луци.
По ријечима режисера, „овај филм представља својеврсну колективну исповијест српског народа о његовом страдању, те истовремено причу о човјеку који се игром судбине нашао у вихору ратних дешавања, човјеку који је радећи часно свој посао, на себе и кроз себе преузео свједочанство о ужасима рата”.
Узимајући у обзир „Поворку сјећања” у Београду, у филму је добровољно учествовало више од 8.000 људи. Ради се махом о члановима и пријатељима породица погинулих и несталих цивила и војника ВРС.
„Веритас” је сарађивао са ауторима оба филма стављајући им на располагање своју архивску грађу, а аутор овог текста појављује се у оба фима, у првом видљиво а у другом у „Поворци сјећања” у Београду.
И Тихани и Денису и њиховим екипама и продуцентима велико хвала за њихова велика дјела. С поносом истучем да су и Тихана и Денис порјеклом Срби из СРХ, она из Петриње, он из Бјеловара, који су усљед ратних околности као дјеца морали напустити мјеста рођења.
Ријечи захвалности, међутим, не могу упутити Одељењу за ратне злочине Вишег суда у Београду. Ево и зашто:
Након два одржана припремна рочишта у октобру и новембру и једног за главни претрес у децембру 2022, процес против четворице високих хрватских официра и пилота због гранатирања избјегличких колона крајишких Срба 7. и 8. августа 1995, на Петровачкој и Приједорској цести пред Одељењем за ратне злочине Вишег суда у Београду, и даље мирује „док се претходно не утврди да ли су оптуженима позиви за та рочишта уручени или им је покушана достава истих”, иако је Хрватска на сајту Владе објавила саопштење да не признаје оптужницу и да неће поступати по замолници из Србије!?
За то вријеме судски процеси у предметима ратних злочина пртив припадника бивших ЈНА и СВК пред хрватским судовима одвијају се у континуитету, и у присуству и у одсуству оптуженика. Само у првој половини јула ове године пред четири жупанијска суда у Хрватској у предметима ратних злочина рочишта за главни претрес била су заказана у 16 предмета у којима је обухваћено укупно 48 оптуженика, сви припадници бивших ЈНА и СВК, осморици се суди у присуству, од којих су двојица у истражном затвору, а осталима се суди у одсуству. Сва ова суђења одржавају у потпуној медијској тишини.
Влада Републике Хрватске је на сједници, одржаној 28. децембра 2023, усвојила Одлуку о отпису тражбина трошкова парничног поступка досуђених Републици Хрватској, тражбина с наслова накнаде штете и других тражбина досуђених Републици Хрватској, у одређеним поступцима. То значи да ако тужитељи (то су углавном Срби који су изгубили спорове по тужбама за накнаду штете против РХ) до сада нису платили поменуте парничне трошкове држави Хрватској, неће их ни морати платити, а ако су их платили, исти износ би им требало бити враћен без камата ако у року од године дана од усвајања одлуке поднесу захтев за поврат.
По овој одлуци, међутим, и свим правоснажно осуђеним припадницима сопствених оружаних снага и полиције, осуђеним за ратне злочине над Србима, држава такође отписује потраживања, а оно што су уплатили до сада по регресним тужбама, вратиће им се из државног буџета.
Како ће се идуће године обиљежавати 30. годишњица од Великог крајишког егзодуса, покренули смо више иницијатива да нам се придруже и званичне институције, академије и научне установе Србије и Републике Српске како би се о овом пресудном догађајиу објективно и научно проговорило и оцијенило, уважавајући и временску дистанцу.
У овогодишњем Билтену, поред истакнутих догађаја, као и предходних година, налазе се информације и подаци о поменима, ексхумацијама, идентификацијама, сахранама, процесуиранима, ухапшенима, накнадама штета, умрлима, новим издањима…
Саво Штрбац
Билтен 184, 29 година послије – „Дани туге и сјећања“ – Сјећање на изгон Срба из РСК у августу 1995. можете погледати и/ли преузети на овој вези.
Povezani tekstovi
