Саво Штрбац: ИЗМЕЂУ ДВИЈЕ ГОДИШЊИЦЕ
Од прошлог до овог августа десили су се неки догађаји који заслужују да се истакну у уводном тексту овогодишњег Билтена.
Почела је примјена хрватског Закона о цивилним страдалницима из Домовинског рата из јула прошле године. Аутори овог закона заиста су се „потрудили” да поставе многе запреке српским страдалницима и члановима њихових породица, посебно онима који су страдали на подручју бивше РСК, на путу до признавања статуса ратног страдалника, без којег се не може остварити ниједно од предвиђених права. Упркос таквим запрекама, Veritas је подржавао српске цивилне жртве и чланове њихових породица да поднесу захтјеве и охрабривао на „правну борбу” кроз хрватске и међународне прописе и институције.
Уставни суд Републике Хрватске (УС РХ), у поступку који је уставном тужбом покренула Ика Шаре из Аустралије, на сједници одржаној 26. октобра 2021. донио је одлуку којом се утврђује да је непровођењем ефикасне истраге смрти њеног оца, цивила Милоша Ћосића (након заробљавања са још 6 мјештна убијен 6. августа 1995. у селу Уздољу) у процедуралном аспекту повређен члан 21. Устава РХ („Свако људско биће има право на живот…”) и члана 2. Конвенције за заштиту људских права и основних слобода („Право свакога на живот заштићено је законом. Нико не смије бити намјерно лишен живота …”). Значај ове одлуке налази се у чињеници да је УС РХ по први пут потврдио да је истрага злочина над Србима почињених у „Олуји” била неефикасна.
У новембру прошле године Европски суд за људска права (ЕСЉП) једногласно је пресудио да је у предмету „Баљак против Хрватске” (5. августа 1995. у селу Оћестову код Книна припадници ХВ заробили су пет припадника СВК, а затим их одвели у непознатом правцу, да би њихова тијела, са простријелним повредама, била пронађена на три километра удаљеној локацији.
Упркос тим чињеницама, хрватски судови су у поступцима за накнаду штете тражили од њихових породица да докажу ко их је убио. Један од убијених младића је био и Стеван Баљак) дошло до кршења одредбе о праву на поштено суђење из Европске конвенције о људским правима.
Терет доказивања да га хрватски војници нису противправно убили почивао је на власти, што значи да су „домаћи судови наметнули недостижни стандард доказивања подносиоцима захтјева”, те је закључак хрватских судова о одбацивању захтјева рођака убијеног Стевана Баљка био неразуман.
Уставни суд РХ је у јуну ове године у предмету „Тишма” (Момчило Тишма је један од оних пет убијених младића из Оћестова) преузео становиште ЕСЉП-а, тако што је поништио пресуде хрватских редовних судова и предмет вратио на поновни поступак.
Кривично ванпретресно веће Вишег суда у Београду – Одељење за ратне злочине донијело је 3. јуна о.г. године рјешење о потврђивању оптужнице Тужилаштва за ратне злочине због гранатирања избјегличке колоне крајишких Срба 7. и 8. августа 1995. на Петровачкој и Приједорској цести, подигнуте против тројице високих хрватских официра због извршења кривичног дјела ратног злочина против цивилног становништва у саизвршилаштву. То је прва подигнута оптужница у Србији за злочине почињене над Србима у злочиначкој „Олуји”, вјерујемо не и посљедња.
На Видовдан ове године у Дому војске у Београду Veritas је представио своју нову књигу „Процесуирање ратних злочина почињених током рата у Хрватској 1991-1995 – Преглед и анализа”. На промоцији су, поред мене, као приређивача и испред издавача, говорили историчари др Милан Гулић и мр Жељко Вујадиновић, који су уједно и рецезенти, и адвокат Душан Братић који су се сагласни да је ова књига круна тридесетогодишњег рада Veritas-a, која ће бити „незаобилазни приручник” за сваког истраживача ратних збивања на простору бивше СФРЈ, посебно на простору РХ и бивше РСК, и која „обезбјеђује услове” држави за стварања стратегија за супростављање фалсификовању историје.
У овогодишњем билтену, поред истакнутих догађаја, као и предходних година, налазе се информације и подаци о поменима, ексхумацијама, идентификацијама, сахранама, процесуирнима, ухапшенима, накнадама штета, умрлима, новим издањима…
Саво Штрбац
Билтен 182, 27 година послије - „Дани туге и сјећања“ – Сјећање на изгон Срба из РСК у августу 1995. можете погледати и/ли преузети на овој вези.
Povezani tekstovi
