Удружење грађана „Калина“ објавило је публикацију „Збрињавање и прихват извјеглица од стране појединих породиица 1991-1999“, као тајни резултат истоименог пројекта који је усмерен чувању памћења оних који су у најтежим данима отворили своја срца и домове прогницима из РХ и некадашње Републике Српске Крајине, да се не заборави, да буде на поуку онима који долазе и још једном покаже оправданост српске изреке: тешко свуда своме без својега.
Удружење грађана „КАЛИНА“ је невладино и непрофитно удружење, основано на неодређено време ради остваривања циљева у области заштите права женама као жртвама ратних дешавања деведесетих на простору претходне Југославије.
Оснивачи удружења су Документационо информациони центар “Веритас” и жене избеглице/прогнаници из Хрватске и бивше Републике Српске Крајине, које данас живе у дијаспори, с тим да их је највише у Србији, где је и седиште удружења.
У прилогу странице можете у галерији погледати Садржај публикације, а на крају странице и целу публикацију коју можете и преузети.
Збрињавање и прихват избјеглица од стране појединих породица 1991-1999.
Полазне позиције
По попису становништва у Хрватској из 1991, од укупно 4.784.265 становника, Срба је било 581.666 (12,2%), а Југословена 106.041 (2,2%), међу којима је било 60 – 70% Срба, тако да је број Срба био већи од 600.000. Двадесет година касније, према попису становништва из 2011. године, у Хрватској је пописано 186.633 (4,36%) Срба, док је Југословена било нешто више од 300. Дакле, према простој рачуници, између 1991. и 2021. године, за више од 400.000 смањен је број Срба у Хрватској. То је резултат страдалих и умрлих у рату и пораћу, похрваћивања и покатоличавања у рату и пораћу, али и великог броја избјеглих и прогнаних, од којих је највећи број уточиште нашло у Србији.
У току реализације овог програма, хрватски Државни завод за статистику 22. септембра о. г. објавио је да се на прошлогодишњем попису 123.892 становника изјаснило да су по националности Срби, што у укупној националној структури чини 3,2 процента становника у РХ. То значи да је број Срба у односу на претходни попис опао за 62.741 (1,16 процената) становника.
Према попису избјеглица и других ратом угрожених лица обављеног у СРЈ 1996. године, из Хрватске у Србију је дошло нешто више од 330.000 особа, од којих се око 183.000 односи на особе које су 1995. избјегле из бивших сектора УН-а у хрватским акцијам на РСК познатим под кодним називима „Бљесак“ и „Олуја“. И данас највише избјеглица са пописа из 1996. живи у Србији, од којих је већи број у међувремену добио и држављанство Србије, док се мањи број вратио у Хрватску или раселио по свијету.
Према истом попису од око 538.000 регистрованих избјеглица у Србији, 55% их је било смјештено код родбине и пријатеља. Међу удомитељима избјеглица било је и оних који са њима нису били ни у родбинским ни у пријатељским односима, али су имали осјећај за помоћ невољницима и са њима подјелили оно што су имали.
Позиционирање проблема
Програм ће се бавити проналажењем и документовањем породица и појединаца са подручја Републике Србије које су у најтежим тренуцима избјеглим и прогнаним Србима из Хрватске и бивше РСК несебично пружали уточиште на својим имањима у ратовима 1991-1999. године. Међу тим својеврсним „јунацима злог доба“ било је грађана Србије различитог социјалног и имовинског статуса али и разних националности.
Планирано је да као резултат овог пројекта остане запис у штампаној и електронској верзији који ће нашим покољењима свједочити о добрим људима у злим временима, али и као наук како би се у сличним ситуацијама требали понашати сви људи.
Наш народ каже „на муци се познају јунаци“. И они су за наш избјеглички корпус заиста јунаци. И њима ће бити посвећен овај пројекат.
Генерални циљ програма је забиљежити што више породица и појединаца широм Србије које су у најтежим тренуцима Србима из Хрватске и бивше РСК несебично пружали уточиште на својим имањима. Специфични циљеви пројекта су оставити запис који ће нашим покољењима свједочити о добрим људима у злим временима и као наук како би се у сличним ситуацијама требало да понашају сви људи.
Удружење грађана „КАЛИНА“ је невладино и непрофитно удружење, основано на неодређено време ради остваривања циљева у области заштите права женама као жртвама ратних дешавања деведесетих на простору претходне Југославије.
Оснивачи удружења су Документационо информациони центар “Веритас” и жене избеглице/прогнаници из Хрватске и бивше Републике Српске Крајине, које данас живе у дијаспори, с тим да их је највише у Србији, где је и седиште удружења.
Публикацију Збрињавање и прихват избјеглица од стране појединих породица 1991-1999. можете погледати и преузети на овој вези.
Veritas.info
Povezani tekstovi
