Једна од преживјелих хрватског напада на Медачки џеп била је и Иванка Рајчевић из Читлука, која је свједочила о томе шта је доживјела за вријеме хрватског напада на њено село пред разним домаћим и међународним институцијама и организацијама, као и холандском новинару Робу Сијебелинку, које је објављено у јануару 1997. године у више холандских медија. Ево шта је Иванка испричала холандском новинару:
“Иванка „Ика“ Рајчевић није жељела бјежати кад су њу и њену породицу пробудиле гранате које су удариле недалеко од њене куће у селу Читлуку. „Мој хендикепирани син није хтио да бјежи, а ја га нисам хтјела оставити.“ Рајчевић Ика је преживјела, а њен син није. Нашли су га без главе… Сада Ика живи са сином, кћерком и унуцима у селу код Ногов Сада, гдје смо је и посјетили. Она је једна од ријетких преживјелих која нам је допустила да објавимо право њено име и презиме и да је фотографишемо.
Ика је једва остала жива, када су усташе дошле до моје куће један од њих је провирио кроз прозор. Гледали смо се очи у очи. Разбио је стакло и убацио гранату у кућу. Експлозија је била заглушујућа и ја сам рањена у ногу, много сам крварила. Када је усташа ушао у кућу ја сам се правила да сам мртва. Било је то моје спасење. Међу овим нашим усташама били су неки војници који су говорили страни језик, не знам који али је личио на њемачки. Видјела сам четворицу странаца, стајали су испод дрвета у моме дворишту. Ја сам њих видјела, они мене нису. Били су то високи младићи, већи од хрватских, са кратком плавом косом. Носили су другачије униформе. Један усташа добио је команду да им преводи. ‘Ово је српско село, поубијајте све, ни мачка не смије остати жива, овдје нема ништа хрватско.’
Ика Рајчевић је Хрватица. ‘Мој сопствени народ убио ми је сина. То им Никад нећу опростити.'”
Veritas.info
Povezani tekstovi
