У архиву Веритаса налази се Завршни извјештај Експертске комисије УН-а, основане у складу са Резолуцијом 780 Савета безбедности (1990) Анекс VII, о истрази о Медачком џепу, обављене под надзором Вилијама Фенрика, члана Експертске комисије Савјета безбједности и извјестиоца о истрази на лицу мјеста, и главног правног аналитичара Џ. С. Хоианда, мајора канадских оружаних снага, који је објављен у децембру 1994. године из којег доносимо најинтересантније дијелове:
I УВОД
Операција Медачки Џеп обухвата војне операције војних снага Републике Хрватске, УНПРОФОР-а и у мањем обиму снага Републике Српске Крајине у близини Медака у Хрватској, у септембру 1993.
На жалост, то је типичан примјер како се води, и како су се одувијек водили ратови на Балкану.
II ПРЕГЛЕД
Операција је изведена сјеверно од града Медака, а изван Јужног сектора, зоне заштићене од стране УН. Медак се налази 150 км југозападно од Загреба.
Деветог септембра, око шест сати изјутра, хрватске снаге су напале Медачки Џеп. Нападу пјешадије и тенковских снага претходила је артиљеријска и минобацачка ватра. Хрвати су нападали са сјевероистока и брзо поубијали и поразили мало Срба који су се бранили. Поразивши српску одбрану, хрватске снаге су ускоро заузеле Дивосело (Струнићи), Читлук (Лички), Доње Село и околна села. До 10. септембра, хрватска војска је заузела цијелу област.
Разлоге за хрватски напад је немогуће одредити са сигурношцу. Нагађање укључује: припремање хрватске војске за већу операцију, тестирање њихових снага, освета Хрвата зато што су Срби гађали Госпић, жеља Хрвата да прошире свој фронт или једноставно жеља да окупирају територију.
III ОПИС
… Након преговора између хрватске стране и УНПРОФОР-а, хрватска војска се повукла са територије на положаје прије 8. септембра због доласка снага УН. Повлачење хрватских снага почело је 15. септембра и требало је да буде завршено до 18 часова 16. септембра.
Снаге УН су могле да чују десетине експлозија и да виде дим који се издизао са територије коју су контролисали Хрвати. Те експлозије и дим нису примјећени прије 15. септембра. Такобе се чуло лако оружје са исте територије. Пуно је свједока, укључујуци све припаднике Првог канадског батаљона, УНМОС, УНЦИВПОЛ, цивилног особља УН, особља УН и канадских снага за јавне послове, као и новинских репортера који то потврђују. Сви мисле да су Хрвати вршили етничко чишћење Џепа прије предаје те територије снагама УН. У подне 16. септембра хрватске снаге су спријечиле припаднике канадског батаљона да пређу на територију Медачког Џепа, што представља повреду постигнутог договора. Снаге УН и новинска агенција Ројтерс су снимиле на видео касете ово одлагање предаје територије. Особље УН сматра да је то био тактички потез Хрвата да би добили више времена да заврше етничко чишцење Џепа.
… УНПРОФОР тимови су пронашли 18 лешева одмах након операције. Хрватске власти су пре- дале 64 тијела за која су рекли да су нађена на територији Медачког Џепа. Ова тијела су предата српским властима. Од свих тијела 59 (71%) су вјероватно била тијела војника, а 23 (29%) тијела цивила. Међу другим који су отежавали одређивање припадника војске било је и то што су тијела цивила била обучена у војну одјећу, а тијела војника у цивилну одјећу.
Српске власти су идентлфиковале већину тијела.
Здравствени стручњаци су прегледали 18 тијела које је предао УНПРОФОР. Прелиминарна истра- живања на терену и околности у којима су тијела нађена откривају:
а. Неке сумњиве околности, нпр. два спаљена тијела су нађена у бетонском кокошињцу који је могао да се користи као затвор, једно тијело везано, итд.;
б. Нека тијела су имала повреде које су могле да настану прије смрти, нпр. поломљене ноге, поломљен врат, смрскано лице;
ц. Неки докази о томе да је мучење извршено прије смрти или послије смрти, нпр. лешеви без очију, ушију, са одсјеченим прстима на шаци;
д. Већи број повреда главе него што се могло очекивати.
… Поред уништавања зграда, сви свједоци су видјели да је већина стоке убијена и да је већина личне имовине, укључујуци возила и пољопривредне машине била уништена. Примјетили су да је сјено било и запаљено, а да су бунари са водом били загађени. Хрватске снаге су около разбацале стотине хирушких рукавица.
… лстрага показује да су куће рушене или подметањем пожара или дизане у ваздух постављањем експлозива. Артиљерија није узроковала разарања, као ни тенковска ватра, испаљивање ракета или бомбардовање. Особље Првог канадског батаљона вјерује да су мине коришћене да би се уништиле куће које нису биле запаљене. Међутим, ниједан од претходно наведених свједока није сигуран која је врста експлозива коришћена…
IV АНАЛИЗА
Претходно наведено открива неколико широких потенцијалних категорија “озбиљног нарушавања међународног хуманитарног права” или ратних злочина под надлежношћу Међународног Трибу- нала за ратне злочине. То су:
а. Убиство (“намјерно убијање” -члан 2(а), “убиство”- члан 5(а), незаконито гађање цивила које доводи до смрти, а које је опште кршење ратних закона – члан 3);
б. Мучење (“мучење или нехумано поступање” – члан 2(б), намјерно изазивање патње или повреде”- члан 2(ц), “мучење”- члан 5(ф));
ц. Геноцид убијањем (члан 4(2)(а)) или изазивањем озбиљних тјелеснлх оштећења (члан 4(2)(б));
д. Намјерно уништавање (“уни- штавање великих размјера и присва- јање имовине, а што није оправдано војним потребама и извршено незаконито и неоправдано” – члан 2(д), “намјерно уништавање… села, или уништавање неоправдано војним потребама” – члан 3(б));
е. Пљачкање (“пљачкање… приватне имовине”- члан 3(е))
Ратни злочини су анализирани на прагматичан, уско правни начин. Анализа треба да покаже ко се појединачно може сматрати одговорним за било који од наведених злочина. Рад на ратном злочину, ма како тај злочин био страшан или очигледан, бескористан је ако се не може потписати појединачна одговорност.
Таква анализа треба да се односи на оне директно одговорне “који су планирали, отпочели, на- редили, извршили или на други начин помогли или подстакли” злочин (члан 7(1)). Такође це се узети у обзир индиректна (командна) одговорност, како стоји у члану 7(3), о претпостављеном “ако је знао или имао разлога да зна да је подређени планирао такве радње или их је починио или је претпостављени пропустио да предузме неопходне мјере да спријечи такве поступке или да због тога казни починиоце.”
…Не може се порећи огромно разарање. Стотине кућа је уништено, већина стоке је убијена или одведена, сва приватна имовина је уништена или присвојена, сва возила и пољопривредна механизација су уништени или узети, сјено је запаљено и многи бунари су загађени. Уништавање је било потпуно. Вријеме разарања није било у складу са било којом легитимном војном акцијом нити је било војно оправдано. Највеци дио разарања се догодио, према многим очевидцима, 16. септембра.
Ово потврђују звуци експлозија, издизање дима и чињеница да су многе зграде горјеле када су снаге УН ушле у Медачки Џеп. Разарање се догодило након што су Срби престали да пружају отпор. На просторима одакле су се чуле експлозије и одакле се видио дим није било Срба. Све српске снаге су се повукле са те територије у време највецег разарања. Раштрканост објеката, уз кратку и повремену ватру коју су отварали Срби, не оправдава овај ниво разарања.
Огромно разарање уништавање и паљење није у складу са легитимним војним операцијама…
На крају, као потписница Протокола женевских конвенција из 1977, Хрватска није смјела да ко- ристи такву војну тактику.
Није погодно гонити било кога за било које мучење које је извршено у операцији Медачки Џеп. Прво, није јасно да је ико био мучен. За сваки случај мучења могуће је да је тијело било изложено сакаћењу послије смрти, а не прије смрти. Медутим, сакаћење тијела је по себи конвенционални ратни злочин. То није посебно обухваћено у члану 3. али је можда у његовом општем садржају. Одређеност овог питања зависи од тога да ли је сакаћење лешева “озбиљно кршење међународног хуманитарног права” (члан 1).
У погледу убистава, ни један појединац се не може идентификовати, а да је био укључен у мучење или сакћцење. И под претпоставком да се мучење и сакаћење може доказати, неколико случајева не могу створити убједљиви модел који се може приписати комадантима.
Одређени хрватски официр је одговоран за операцију хрватских снага. Доказ је јасан и убједљив да је он био одговоран.
Други официр је био задужен за повлачење хрватских снага. Међутим, њега су послали из Загре- ба 15. септембра да надгледа повлачење. Хрвати су повлачење видјели као изузетно осјетљиву операцију, за шта је било потребно посебно надгледање. Стога је његова одговорност проблематична због ограниченог времена које је провео у тој области.
Нема директног доказа против команданта Девете бригаде која је учествовала у огромном разарању. Међутим, као командант главних снага које су учествовале, он је одговоран за разарања у Медачком Џепу. Графити у неким уништеним зградама указују на присуство Девете бригаде.
Првопоменути командант је убрзо по завршетку битке смјењен. Ово, као и његово алба- нско поријекло указује на то да су хрватске власти можда више спремне да предају њега Међу- народном Трибуналу него другог официра који је хрватског поријекла.
V ПРИЈЕДЛОЗИ
Предлаже се да се два хрватска официра оптуже за сваки од слиједецих ратних злочина посебно:
а. тешку повреду Женевских конвенција од 12.08.1949., и то за разарање великих размјера и при- свајање имовине, а што је заштићено одредбама Женевске конвенције, када такво уништавање и присвајање није оправдано војним потребама и када је извршено незаконито и намјерно, супротно члану 2 (д);
б. кршење ратног права и обичаја рата, намјерно уништавање села или уништавање неоправдано војним потребама, супротно члану 3 (б); и
ц. кршење ратног права и обичаја рата, пљачкање приватне имовине, супротно члану 3(е).
Такође се предлаже да се нико не оптужи за било које убиство, мучење, сакаћење које се догодило у току операције. Нико није идентлфикован да је био одговоран за такве злочине.
Постоје неке сумњиве околности и чак нека очигледна убиства. Међутим, нема убједљивог модела који би доказао да је тај командант индиректно одговоран.
Веритас.инфо
Povezani tekstovi
