Не смијемо се набацивати бројкама страдалих у концентрационом логору Јасеновац, јер то вријеђа жртве, њихове породице и потомке, рекао је владика Јован на симпозију о јасеновачким жртвама
Јасеновац није само академска тема, него и тема бића људског, рекао је владика пакрачко-славонски Јован завршног дана већ традиционалног, 11. по реду симпозија одржаног у Српској православној општој гимназији у Загребу у оквиру централне прославе Светих новомученика јасеновачких. Симпозиј су уз Епархију, организирали Музеј жртава геноцида из Београда и Одбор за Јасеновац Светог архијерејског сабора СПЦ-а, у сурадњи са СНВ-а, а предсједао му је в.д. директора Музеја Бојан Арбутина.
У расправи која се повела након излагања Иве Голдштајна с Филозофског факултета у Загребу о мучењу, умирању и смрти у Јасеновцу, могла се чути тврдња о 700.000 жртава тог логора. Но владика Јован нагласио је да су све такве тврдње неутемељене и увредљиве за жртве, рекавши да је и владика Николај (Велимировић) својевремено написао да је 700.000 људи укупно страдало у НДХ, а не само у Јасеновцу.
– Не смијемо се набацивати бројкама јер вријеђају жртве, њихове породице и потомке – рекао је Јован и додао да је у НДХ побијено много чланова његове шире породице. Рекао је да се данас жртвама рата и НДХ бави практично само Музеј жртава геноцида у Београду, као и да је због својих ставова и супротстављања преувеличавању био на мети бројних напада, укључујући и оне из саме Српске православне цркве.
– Манастир Јасеновац постоји да злочини не би били заборављени – рекао је владика.
Голдштајново излагање, које су пратили и будући матуранти, било је посвећено патњама логораша, глади, болестима и ликвидацијама.
– Уз осмишљен систем исцрпљивања, логораши су добивали тек 500 до 700 калорија дневно, због чега би већ након десетак дана пропадали, губивши и достојанство. У логору су владале бројне болести, па су многи логораши завршавали у болници, заправо бараци грађеној за 120 људи у којој је било смјештено 300 логораша који су имали само један топломјер – рекао је и нагласио да је Јасеновац, иако је био и радни логор са тридесетак погона, првенствено био логор смрти.
– Кроз логор је прошло 120.000 људи, од којих 100.000 није изашло, а дневно их је, кад не би било масовних ликвидација, умирало 10 до 15. Остали су били пуштани, размјењивани, слани на присилни рад у Њемачку или газдинства у Славонију – навео је Голдштајн.
Осврнуо се на укупне процјене жртава рата од 1941. до 1945. подсјетивши на истраживања Богољуба Кочовића и Владимира Жерјавића који су дошли до бројке од нешто преко милион жртава. Бројка од 1.700.000 погинулих којом се баратало у Југославији садржавала је и демографске губитке јер су многа мјеста по послијератном попису из 1948. биљежила мање становника него у попису 1931.
Владика швицарски Андреј представио је фотографије које је као студент снимио 3. септембра 1984. приликом освећења цркве у Јасеновцу, чему је уз свештенство присуствовао велики број вјерника, подсјетивши да је тадашњи патријарх Герман изрекао чувену реченицу “Морамо да опростимо, али не смемо да заборавимо”.
Након централне литургије у Јасеновцу 6. септембра и освештања Саборног храма у Пакрацу дан касније, 8. и 9. септембра одржан је овај симпозиј, првог дана у Јасеновцу, а другог дана у Загребу. Симпозију су присуствовали и дипломатски представници Србије, администратор митрополије загребачко-љубљанске Кирило, ученици те њихов директор о. Слободан Лалић.
Извор: Портал Новости
Povezani tekstovi
