Канадски припадници УНПРОФОРА-а у вријеме акције “Медачки џеп” били су распоређени ураво на том подручју. Ево како је канадски лист “Оттаwа Цитизен”, у броју од 08.10.1996. године, из пера аутора Давида Пуглиеса од насловом “ТАЈНА БИТКА У ХРВАТСКОЈ, НАША НАЈВЕЋА ЈОШ ОД КОРЕЈЕ”, приказао тај догађај:
“1993. канадски војници су водили њихову највећу битку још од Корејског рата. Акција је укључивала канадске и француске трупе под канадском командом против искусне хрватске војске у забаченом углу бивше Југославије.
Када је започела артиљеријска, пушчана и рафална ватра, рањена су четири канадска и 7 француских војни- ка. Хрватски медији су јавили да је у акцији било 27 мртвих и рањених. Канадски војни извори тврде да је број можда чак већи и од 50.
… Унутар војске, битка је постала позната као операција Медачки џеп. Данас се то сматра једним од најбољих примјера примјене мировних операција и проучава се у војном колеџу у Кингстону и мировном центру у Пирсону, Нова Шкотска. Војни историчари и аналитичари вјерују да је операција највећа битка канадске армије још од Корејског рата…
Дирингова (Род Деаринг) јединица је била у тешкој ситуацији тог 15. септембра. Хрватске трупе, скри- вене иза дрвећа и грмља 150 метара даље, одакле је испаљена рафална паљба на Канађане. Хрватске гранате су пљуштале и гелери су летјели кроз ваздух. Амбар иза њих иза Диринговог положаја се запалио у моменту кад је пала граната у амбар. Један од његове седморице војника је рањен…
‘Адреналин је растао сваким треном’, присјећа се Диринг који сада предаје на војном институту. ‘Чули су се сви могући врисци и вика’. Борили смо се са Хрватима цијеле ноћи.
Диринг и његових 875 људи другог батаљона, су правили историју. Учествовали су у највећој битци у канадској војсци још од Корејског рата. ‘Само сам размишљао како да сачувам моје војнике.’
Само неколико дана раније Дирингов официр 2. батаљона Џим Калвин се састао у граду Медаку са француским генералом Жан Котом, главнокомандујућим снагама УН у бившој Југославији. Кот је тада рекао да је 9. септембра примјећено груписање око 2.500 хрватских војника и тенкова на простору од 35 км око Медачког џепа.
Након неколико дана тешке борбе са Србима, Хрвати су напали УН положаје не би ли их помјерили са њихових положаја.
Калвин и његови људи су већ 24 сата били под непрекидном артиљеријском ватром хрватске војске. У Медаку гдје су били смјештени канадски посматрачи, пало је 525 граната. Четворица Калвинових војника је рањено…
Око подне 15. септембра, 250 канадских и 500 француских војника под командом Калвина почело је да се увлачи између српских и хрватских линија фронта. Они су појачани са још 375 канадских војника укључујући инжињерце, санитетлије и протутенковске снаге. Више од половине Канађана били су резервисти. Срби су посматрали помјерања УН снага, али нису чинили ништа. Хрвати су отворили ватру…
Увече су Хрвати контактирали са Калвином и преговорали о прекиду ватре. Споразумјели су се да 16-ог у подне Канађани могу да преузму хрватске положаје.
Ујутро 16. септембра Канађани су чули краће рафалне паљбе и експлозије. Дим је долазио из српских села иза хрватске линије. Хрвати су убијали Србе, цивиле.
Наоружана јединица мајора Дана Дрова је кренула ка запаљеним селима, али је била заустављена од стране тешко наоружане хрватске јединице. Канадске јединице су покушале да спријече даље убијање и пљачкање цивилних објеката. Хрватски генерал је стао на сред пута, урлао је и викао на Канађане. Знали су што се догађа иза барикада, али су били на отвореном, а Хрвати су били у борбеном положају у заклону и држали их на нишану ‘било је страшно сједити тамо и не моћи ништа чинити’ присјећа се Калвин…
Кад су Калвинове јединице ушле у село Лички Читлук били су згрожени и шокирани. Капетан Вејн Ер и капетан Јан Хант осмотрили су подручје. Све и једна зграда је била у пламену или је била разнесена. Мртви коњи, живад и пси лежали су по путу и по пољима. Сеоски бунари су били затровани. У оближњем пољу нашли су тијело 70- годишње старице. У њу су испаљена три метка један право у главу. Нашли су остатке лешева двије тинејџерке које су биле заробљене. Убијене су и бачене у ватру. Оно што је остало од њихових тијела још се димило када су их Канађани пронашли. Неколико људи је покушало да водом охлади лешеве, јер су били превише врући, да би се ставили у врећу. Стотине пари хирушких рукавица било је разбацано по земљи. Испоставило се да су Хрвати побили више људи и користили су рукавице приликом утовара у тра нспортне камионе, како би их уклонили са подручја. Неколико дана касније Хрвати су вратили 50 лешева… Калвин је морао да смирује своје од бијеса разјарене људе. Морао је да их подсјећа да су они професионални војници и да не смију да униште УН-мисију освећујући се Хрватима.
Канађани су почели евидентирати хрватску деструкцију. Пронађено је 16 лешева. Све у Медачком џепу, 312 кућа и штала је уништена. Више од 130 већих животиња је заклано.
16. септембра Канађани су кренули напријед. Хрвати су се повлачили и у повлачењу су пљачкали и палили све за собом. За дивно чудо није било пуцњаве али је владала страшна тензија између Хрвата и Канађана.
Калвин се састао са још једним хрватским генералом ‘нека вам буде јасно да се ово више неће толерисати, убијање невиних жена и дјеце.’
Овога пута Хрвати су се повукли на линије од 9. септембра…
Војници су са собом понијели страхоте виђене на ратишту као што су етничко чишћење и артиљеријска ватра којом су били засути. Неколико војника који су били лијечени од алкохолизма вратили су се пићу и отишли из војске…
Данас официри који похађају војну школу у Кинстону уче о овој акцији из својих уџбеника…”
(Оргинал текста чува се у архиву “Веритаса)
Веритас-инфо
Povezani tekstovi
