D.I.C. Veritas

e-Veritas, 13.09.2022, Данас рочиште пред оптужним вијећем Жупанијског суда у Ријеци по оптужници против шесторице оптуженика због ратног злочина против цивилног становништва

Према Веритасовим сазнањима, за данас је пред Жупанијским судом у Ријеци заказано рочиште пред оптужним вијећем по оптужници Жупанијског државног одвјетништва у Ријеци број: КО DO -11/2021 од 07.06.2021. године против: I. Драгољуба Бакића (1959), II. Ђуре Павловића (1950), III. Драгана Паића /Пајића (1946) IV. Илије Вујановића (1948), V. Јасмина Еминовског (1966) и VI. Раде Рушнова (1951). Ово рочиште није евидентирано на веб-страници ЖС у Ријеци.

Терете се да су у периоду од мјесеца септембра па до краја децембра 1991. на подручју мјеста Ласиње и околних мјеста на десној обали ријеке Купе општине Јастребарско и Топуско, за вријеме оружаног сукоба између регуларних снага ХВ и полиције са паравојним формацијама побуњених Срба и јединицама тзв. ЈНА, као припадници најужег командног водства ТО Вргинмост, и то I. опт. Драгољуб Бакић као замјеник команданта, те уједно начелник штаба ТО Вргинмост, II. опт. Ђуро Павловић као командант I одреда, III. опт. као команданата одреда, а IV. опт. Илија Вујановић као заповједник прве чете другог одреда а V. опт. Јасмин Еминовски као командир придодане оклопно моторизоване чете из сасатава 329 оклопне бригаде из Бања Луке те VI. опт. Раде Рушнов као командир паравојне јединице Милиције САО Крајине, сви одговорни за примјену ратних и хуманитарних прописа међународног права, за вријеме и након започетог напада на Ласињу и околна мјеста, наредили припадницима јединица којима су командовали да из свег расположивог артиљеријског оружја гађају наведена мјеста, иако за такво што није било војног оправдања јер из тих мјеста није било оружаног отпора, будући да је у истама живјело преостало претежно старије становништво хрватске националности, па након довршене окупације простора око Ласиње, Јатребарског и Топуског знајући да припадници и њима подређених јединица у зони њихове одговорности на окупираном подручју систематски пале и разарају привредне и стамбене објекте, да убијају цивиле хрватске националности који нису успијели избјећи, као и да присвајају и одвозе сву покретну имовину избјеглог становништва, те непуштених кућа, заједно са сад покојним Симом Рокнићем, нису подузеле ништа да се тако незаконито поступање спријечи и сузбије, а починиоци казне, него су допустили да њима подређени и друге особе наставе с таквим радњама пристајући на посљедице истих.

Пошто сви оптужени живе на подручју Републике Србије позиви за рочиште им је уручено дипломатским путем, а њиховим браниоцима, који живе на подручју Хрватске редовним путем.

Сједница оптужног вијећа у својој нарави је дио фазе кривичног поступка потврђивања оптужнице. У овој фази оптужно вијећа утврђује да ли је оптужница формално правилно саствљена и да ли из доказа приложених уз оптужницу произилази задовољавајући степен основане сумње за даљње вођење кривичног поступка односно да се предмет упути претресном вијећу ради одржавања главне претреса и доношења пресуде. Оптужно вијеће може потврдити оптужницу, вратити оптужницу државном одвјетништву (тужилаштву) ради исправка и допуне истраге или обуставити кривични поступак ако сматра да нема довољног степена основане сумње.

Сама сједница Вијећа се састоји од јавног и нејавног дјела, на јавном дјелу сједнице на којем присуствују оптужени и њихови браниоци Државно одвјетништво (тужилаштво) усмено износи садаржај оптужнице затим одбрана на њихове наводе даје одговор а затим се вијеће повлачи на нејавни дио сједнице гдје вијећају и доносе одлуку, која се може одмах саопштити или доставити у писаном отправку одлуке.

Оптужени нису обавезни присуствовати сједници оптужног вијећа.

 

Веритас.инфо

 

Baner Sufinansiranja Foto: ilustracija, Ministarstvo kulture i informisanja, 664x195

 

Povezani tekstovi

facebooktwittergoogle_pluslinkedinmailfacebooktwittergoogle_pluslinkedinmail

Komentari su isključeni.