Skot Tejlor i Brajan Nolan „Testiranje hrabrosti – Kanadski mirovnjaci u ratu“, naslovnica Foto: scan
Канађани Скот Тејлор и Брајан Нолан објавили су књигу под називом ИСПИТ ХРАБРОСТИ – КАНАДСКИХ МИРОВЊАКА У РАТУ “ посвећени канадским припадницима УНПРОФР-а, који су се затекли у Медачком џепу у вријеме хрватског напада на Дивосело, Читлук и Почитељ, Из које доносимо неколлико исјечака
“… Стопфорд је био немиран због ситуације у којој су његови људи били остављени. Могао је да види удаљене одбљеске пуцњаве у селу Ситник, али то га није толико узнемиравало као активности Хрвата на непосредном фронту. лзгледало је да су то нека врста специјалних снага, која није била ни налик свему ономе што је до сада видео на Балкану. Добро опремљени разноликим наоружањем, сви ови момци су били млади, у одличној форми и врло јаки. Већина припадника ових јединица у овом грађанском рату били домобрани полицијске формације, често баш из самих села, тако да их је било различитог узраста.
Људи које је Стопфорд посматрао били су део нове редовне хрватске војске – које су опремили и тренирали амерички ‘савјетодавци’. Били су упућени у ситуацију, али нису се усредсредили на малу групу канадских војника. Пригушене експлозије су се чуле у долини и одјекивали су повремени пуцњи. Из групе зграда испред себе Стопфорд је чуо вриске испрекидане рафалима а онда моменат тишине праћен промуклим смехом. Тренутак касније оближња експлозија је потресла тло и зграде сеоског домаћинства су се запалиле. Стопфорд је побегао до АПЦ-а и јавио се радиом у штаб. Гласом набијеним емоцијама, Стопфорд је објаснио да су Хрвати отпочели ‘етничко чишћење’ Медака прије повлачења. ‘Морате одмах да кренете. Они убијају људе. Не можемо да чекамо до сутра у подне!’
Четири километра у позадини, потпуковнику Калвину није био потребан извештај да би знао шта се дешава. Паљба се видјела кроз цијелу долину. Радиом је јавио вијести штабу у Загребу и тражио је дозволу за моментално дјеловање. Фрустрирани Калвин је наредио да се држи иста позиција до уговореног времена. Званично наређење је било да миротворци сакупе што више доказа за будућа суђења за ратне злочине.
Стопфорд је био бјесан када је чуо одговор. Остављајући АПЦ, кренуо је ка хрватској позицији колико год је смио. Био је на око 25 метара, када је стао и посматрао сабластан спектакл. Већи дио села је сада горио у пламену, бацајући паклену ватру. Пуцњи су и даље одјекивали и болесни смјех се могао чути између хујања пламена. Један од Хрвата је изашао из куће и пришао Стопфорду несигурно, пијан. Крик младе дјевојке се и даље чуо из куће. Глава пијаног војника била је покривена гаћицама умрљаним крвљу. Када је бесрамно замахнуо својим ужасним трофејом ка Стопфорду, Канађанин је иступио напред и откочио пушку. Тресући се изфрустрирано и бјесно, Стопфорд је хтио да убије Хрвата на најгори могући начин. Силеџија се насмијао, бацио свој АК-47 и показивао је своје руке, сада не држећи ништа осим доњег рубља. Пуцати у њега било би хладнокрвно убиство и Стопфорд није могао да то учини. Док се повлачио, могао је да чује Хрвата како му се подсмијава.
Заједно са првим свјетлом 16. септембра, храватске трупе, које су окупирале Читлук, опалиле су по Диринговој опсадној јединици са свим што су имале. По војним стандардима, командир јединице је морао да ‘стоји испред’ својих исцрпљених трупа, због могућег напада у зору. Испод својих земљаних укопа Канађани су узвратили ватром, са појачаном ‘лудом минутом’ бараже малим оружјем. Лебланк је пуцао из свог Ц-9 такорећи непрекидним рафалом и потрошио свих 1.200 метака. Поред њега Диринг је дао слободу машинки Ц-6, а други стрелац је брзо испалио неколико хитаца. Када су стали, супротна страна је била први пут мирна у последњиих 15 сати.”
Оригинал књиге, издање на енглеском, налази се у Веритасовој библиотеци.
Veritas.info
Povezani tekstovi
