1991.
* Приликом напада ХВО на село Липице убијено је и заробљено 12 мјештана села Дабар код Оточца: Бобић Петар син Михајла, 1952.; Лолић Миле син Петра, 1939; Влаисављевић Стево син Саве, 1948. године. Њихова тијела су након 2-3 дана предата породицама и сахрањена, док се о судбини Бобић Петра син Гојка, 1957. ништа не зна.
* Осам мјештана села Дабар је заробљено од стране ХВО и одведено у логор у Огулину гдје су стрељани: Цвјетићанин Буде син Миће, 1954; Клиска Илија син Илије, 1968; Клиска Милан син Илије, 1962; Клиска Никола син Миће, 1962; Лолић Стево син Илије, 1960; Влаисављевић Ђуро син Ваје, 1972; Влаисављевић Душко син Илије, 1972; Влаисављевић Миле син Јована 1952.
* Дана 03. 04. 1992. године на чек поинту УНПРОФОР-а у селу Марковац хрватска страна је предала српској страни шест урни, које су остављене у цркву Светог Петра у селу Залужница.
* У Боровом насељу у подруму куће у улици Николе Демоње бр. 72, убијени су од стране ЗНГ-а чланови породица Чечавац, Милошевић и Новаковић, и то: Чечавац Мирослав син Чеде, 1966. Пачетин, његова супруга Чечавац Слађана кћи Јосипа, 1972. Вуковар и њихов син Чечавац Горан син Мирослава, 1990. Вуковар; Милошевић Илинка кћи Пере, 1959. Босанска Дубица, са пребивалиштем у Борову Насељу, њен син Милошевић Бранимир син Илинке, 1981. Вуковар и Новаковић Ана кћи Стојана, 1950. Ђаково, са пребивалиштем у Боровом насељу;
* У Боровом насељу у подруму куће у улици Николе Демоње бр. 74, убијени су од стране ЗНГ-а чланови породице Павловић, Павић, Трајковић, Тошковић и Траваш и то: Павловић Наду, рођену 1955. у Тузли, њеног сина Зорана Павловића, рођеног 1975. у Вуковару, ћерку Зорицу Павловић, рођену 1976. у Вуковару, мајку Михољку Павловић, рођену 1925. у Палежници код Добоја, невјенчаног мужа Теодора-Тешу Тошковића сина Милоша, рођеног 1950. у Чаковцима, Павић Радослава (муж Зорице Павловић), рођеног 1966. у Вуковару; Павић Саву (маћеху Радослава Павића) рођену 1929. године у Ћорама код Двора, Трајковић Велимира сина Стојана, рођеног 1930. године у Вуковару и Траваш Милана син Љубице, рођен 1944. у Загребу, док је Трајковић Милица била рањена али је успјела преживјети.
* У Боровом насељу из сконишта „Нова обућара“ изведени су и стрељани од стране припадника ЗНГ-а: Инић Ратко, 1952. Вуковар, његова супруга Инић-Јанковић Милена кћи Радослава, 1949. Пачетин и њихов син Инић Марко син Ратка, 1975. Вуковар и Лукић Ана кћи Антуна, 1944. Подоштари, Госпић, са пребивалиштем у Боровом насељу.
* У селу Кип код Дарувара од стране ЗНГ-а убијени су: Гојковић Зорка, 1940., чије тијело до данас још није пронађено; Данојевић Илија син Ђуре, 1910., био покопан на локалном гробљу у Окучанима одакле је ексхумиран 30.08.2005. године, идентификован 20.07.2009. године у Загребу на Заводу за судску медицину, сахрањен 21.09.2009. на гробљу у Кипу.
* Приликом напада ХВ на село Дивосело убијени су: Обрадовић Исо син Стевана, 1907. Дивосело; Орељ Жељко син Милана, 1968. Дољани код Доњег Лапца; Петровић Жељко син Војислава, 1967. Доњи Лапац; Плећаш Никола син Милана, 1960. Дивосело; Радаковић Душан син Васе, 1928. Дивосело; Војводић Никола син Милана, 1964. Госпић; Вујиновић Сока кћи Богдана, 1911. Дивосело; Вујиновић Анка кћи Паје, 1934. Дивосело и њен муж Вујновић Исо син Луке, 1929. Дивосело; Вујновић Илија син Николе, 1917. Дивосело и Вујновић Богдан син Ђуре, 1969. Дивосело.
* Припадници летачке ескадриле Удбина: Кесер Синиша син Милана, рођен 1970. у Гређанима код Нове Градишке, водник прве класе; Секулић Дарко син Петра, рођен 1955. у Билишанима код Обровца, мајор; Узелац Мирко син Љубомира, рођен 1963. у Лишанима Тињским код Бенковца и Веселиновић Милорад син Јована, рођен 1963. у Винковцима, водник прве класе, сви погинули риликом урушавања хеликоптера у мјесту Клапавица код Удбине, док је Гостовић Дмитар успио преживјети.
* Италијански предсједник Франческо Косига затражио је од чланица ЕЗ хитну помоћ у акцији заустављања даљег разарања Дубровника.
1992.
* Поглавар СПЦ Његова Светост Патријарх Павле служио је помен у Саборној цркви у Београду погинулим цивилима и војницима у рату који се води у Хрватској и БиХ.
1993.
* Виталиј Чуркин специјални изасланик предсједника Бориса Јељцина боравио је у Загребу и разговарао са хрватским предсједником Фрањом Туђманом. Међу њима је, како се сазнаје из саопштења, дошло до размомилажења у погледу могућности укидања санкција према СРЈ. Туђман је изнио став да се санкције не могу укинути све док се Србија “не одрекне помоћи” Србима у Крајини и док не призна Хрватску “у њеним међународним границама”. Чуркин је, са друге , био мишљења да споразум о БиХ треба да буде праћен укидањем санкција према Србији и Црној Гори, што би створило услове за рјешење проблема између хрватских власти и крајинских Срба.
1994.
* Предсједник РСК Милан Мартић демантовао је тврдње о умјешаности снага крајишких Срба у борбама око Бихаћа и упозорио на “концентрацију снага РХ уз зону разграничења и на ратне пријетње из кабинета предсједника Туђмана.”
* Предсједник Хрватске Фрањо Туђман је у Загребу разговарао са копредсједницима Међународне конференције о бившој Југославији Овеном и Столтенбергом. У разговору су учествовали и амбасадори САД и Русије, Питер Галбрајт и Леонид Керестеџијанац, као и амбасадори УН и ЕУ, Каи Еиде и Герд Аренс. Овен је најавио да ће током дана бити доставаљен Нацрт споразума који се нуди хрватским властима и представницима РСК.
1995.
* Нови премијер хрватске Владе, Златко Матеша, изјавио је да хрватске власти неће ухапсити шест Хрвата из БиХ против којих је суд у Хагу подигао оптужнице за ратне злочине, “све док мјеродавна тијела РХ не донесу релевантне одлуке”. Хрватска ће сарађивати са Хашким судом, али “у оквиру својих интереса и своје државне политике” рекао је Матеша.
* Портпарол УНПРОФОР-а Сузан Мануел оштро је критиковала одлуку предсједника Хрватске Фрање Туђмана о унапређењу једног од оптужених генерала ХВО-а Тихомира Блашкића, оцјенивши то као “увреду за Трибунал и лош знак за босанску федерацију”. Портпарол америчког Стејт департмента Николас Бернс рекао је да се “САД снажно противе” таквој одлуци предсједника Хрватске Фрање Туђмана.
Veritas.info
Povezani tekstovi
