1905 – Рођен Владан Десница (Задар, Далмација, Аустрија, 17.9. 1905 – Загреб, 4.3. 1967), српски писац. Право и филозофију је студирао у Загребу и Паризу, до Другог светског рата био адвокат. Директни потомак Стојана Митровића Јанковића, у српској народној песми познатог као Јанковић Стојан, вође српских котарских ускока у XVII веку, сердара Котара, каваљера св. Марка, коњичког капетана, заповедника тврђаве Островице.
Његова дела су дубоко интелектуална и најчешће портретишу психолошке типове његове родне Далмације. Дела: романи “Зимско љетовање”, “Прољећа Ивана Галеба”, збирке новела “Олупине на сунцу”, “Прољеће у Бадровцу”, “Ту одмах покрај нас”, збирка стихова “Слијепац на жалу”.
Владан Десница је сахрањен у српској православној црквици Светог Георгија поред двора Јанковић Стојана у Исламу Грчком. Цркву у којој је сахрањен су уништиле хрватске снаге током операције Масленица у јануару 1993. године.
1882 – Рођен српски књижевни историчар академик Петар Колендић (Дубровник, Аустријско царство, 17. 9. 1882 – Београд, 14. 4. 1969), професор Београдског универзитета, члан Српске академије наука и уметности. Објавио велики број научних студија, расправа и чланака из старије, нарочито дубровачке и далматинске књижевности.
Као гимназијалац се укључио у покрет Срба римокатолика, заступајући тезу о српству Дубровника, српском карактеру дубровачке књижевности, језика и целокупне дубровачке културне баштине.
Veritas.info
Povezani tekstovi
