D.I.C. Veritas

е-Veritas, 18.09.2022, ХРОНОЛОГИЈА РАТА У ХРВАТСКОЈ 1991-1995 – 18. септембар

1991.

– Гојко Шушак именован за новог министра одбране Хрватске владе. Шушак је мјесто министра преузео од Луке Бебића.

– На југословенском граничном прелазу Терезино Поље према Мађарској постављена је табла са натписом Република Хрватска

– Између кризног штаба Госпића, којег је предводио Дасовић Иван и команданта у Госпићу потпуковника Пешут Илије (1946), договорено је да се престане са борбеним дејствима и да се старјешине и војници пребаце на слободну територију. Међутим, договора се нису држале једнице МУП-а и ЗНГ-а РХ, већ су одмах након престанка борбених дејстава све старјешине одвели у болницу гдје су биле смјештене јединице МУП-а и ЗНГ-а и подвргнуте испитивању и тортури, због чега је потпуковник Пешути извршио самоубиство, док су остале старјешине одведене у приручне затворе у С. Кланац, С. Смиљан, С. Заблато и у Окружни затвор у Госпићу, гдје су их пресвукли у цивилна одјела и подвргли мучењима.

 

1994.

– Предсједник Владе РСК Борислав Микелић је у интервјуу Радио Крагујевцу рекао да је неприхватљива уредба РС о привременом плаћању царине, акциза и пореза на промет: „Немогуће је тражити од фирме из РСК да за купљену робу у Југославији на улазу у Коридор покаже уплатницу и плати 40% њене вредности“.

– На годишњој конференцији Хрватска странка права у Ријеци, најјача десничарска странка у Хрватској заложила се за укидање Уставног закона о посебном положају Срба (Уставни закон о људским правима и слободама и правима националних и етничких заједница или мањина у РХ), предложила „конфискацију имовине онима који су учествовали у оружаној побуни против Хрватске“ и осудила регионалистичку политику Истре. Лидер ове странке Анте Ђапић оштро се успротивио био каквим преговорима са СРЈ и нормализацији односа.

 

1995.

– У артиљеријском нападу регуларних јединица Хрватске војске на цивилно становништво и објекте у Козарској Дубици на уже градско језгро испаљено је преко 3.500 граната разних калибара. У вишечасовном гранатирању страдало је 36 цивила, а начињена је огромна материјална штета, саопштила је инфромативна служба ГШ ВРС. 

Веритас.инфо

Baner Sufinansiranja Foto: ilustracija, Ministarstvo kulture i informisanja, 664x195

 

Povezani tekstovi

facebooktwittergoogle_pluslinkedinmailfacebooktwittergoogle_pluslinkedinmail

Komentari su isključeni.