Жупанијско државно одвјетништво (тужилаштво) у Осијеку је 11. јуна, 1956.), донијело рјешење о провођењу истраге против осумниченог Војислава Медића (1956), држављанина Републике Хрватске и Републике Србије, који је 6. јуна ухапшен приликом уласка из Србије у Хрватску, због основане сумње на учин кривичног дјела ратног злочина против ратних заробљеника.
Терети се да од средине новембра 1991. године па до 14. августа 1992, на подручју Републике Србије, током оружаног сукоба на територију Републике Хрватске између регуларних оружаних снага хрватске војске и полиције с наоружаним паравојним формацијама побуњених Срба и снагама ЈНА, на напуштеној сточној фарми у близини мјеста Стајићево, у дијелу Казнено-поправног дома Сремска Митровица и у Нишу, основани логори у које је с подручја Републике Хрватске доведено и заточено више стотина заробљених припадника оружаних јединица Републике Хрватске, као један од испитивача у тим логорима поступио противно правилима међународног ратног и хуманитарног обичајног права о поступању с ратним заробљеницима, тако да их је приликом испитивања физички злостављао, излагао их увредљивим и понижавајућим поступцима, при чему им је задавана физичка и психичка бол и тиме их присиљавао да дају исказе који су њему одговарали, те да је давао одобрење присутним стражарима да их туку, што су они и чинили, а приликом испитивања је говорио да пазе што ће рећи показујући им претучене чланове породице.
Судја истраге Жупанијског суда у Осијеку прихватио је приједлог државног одвјетништва и 11. јуна исте године против окривљеног одредио истражни затвор због опасности од бијега.
Већ 27. јула против окривљеног подигнута је и оптужница, што је, по Веритасовим сазнањима, најкраћа истрага икад вођена за кривична дјела ратних злочина.
Хапшење, отварање истраге и подизање оптужнице попратили су скоро сви медији у региону. Међутим, медији нису забиљежили да је у међувремену одржана и сједница оптужног вијећа ЖС у Осијеку, које је, по приједлогу одбране, оптужницу вратило у фазу истраге на дораду. Тужилаштву је наложено да се року од два мјесеца мора подићи нова оптужница, а то значи да ће у супротном поступак бити обустављен.
Након што је оптужница враћена на дораду, државно одвјетништво (тужилаштво) је наложило полицијском истражиоцу да спроведе радњу препознавања окривљеника од стране свих оштећеника. Одбрана се успротивила таквој радњи препознавања, јер се препознавање обавља на класичан начин у врсти са још четири друге особе, што објективно није ваљано нити је то сагласно закону, будући се радња обавља са одмаком од више од 30 година од догађаја, а и због тога што се на друштвеним мрежама појавила фотографија окривљеног у приближној животној доби садашњим годинама старости, што практично сугерше сваком свједоку да га препозна.
Веритас.инфо
Povezani tekstovi
