Na današnji dan, 22.09.1991. godine Komadant varaždinskog korpusa JNA general Vlado Trifunović nakon dugih pregovora, bez odobrenja Generalštaba JNA, predao je kasarnu u Varaždinu sa velikom količinom naoružanja. General Trifunović je umro u Beogradu 17. januara 2017. godine, kojim povodom je predsjednik DIC Veritas Savo Štrbac napisao tekst pod nazivom “SLUČAJ GENERALA TRIFUNOVIĆA”, koji je 2. februara 2017. objavljen u listu “Politika”, a koji donisimo u nastavku:
– Nedavno je umro general JNA Vladimir Trifunović. Njegovu smrt zabeležili su svi mediji u regionu, moglo bi se reći s razlogom: u Sloveniji i Hrvatskoj su mu sudili za ratni zločin, u Srbiji za izdaju, u BiH je i rođen i sahranjen. Slovenci su ga oslobodili, Hrvati su ga najpre osudili na 15 godina zatvora pa na njegov zahtev odobrili obnovu postupka koji je još u toku, u Srbiji su mu sudili pet puta: najpre je dva puta oslobođen, pa jedanput osuđen na kaznu zatvora od 11 godina koju mu je drugostepeni sud smanjio na sedam godina, zatim pomilovan pa još jedanput u obnovljenom suđenju oslobođen.
A šta je to uradio pomenuti general da je zaslužio toliku sudsku i medijsku pažnju dugu više od četvrt veka?
General je u septembru 1991. godine, kada je Tuđman naredio opšti napad na kasarne JNA, bio komandant Varaždinskog korpusa. U kasarni u Varaždinu bilo je 220 mladih vojnika koji su prošli ubrzanu obuku i 60 aktivnih oficira i podoficira. General je branio kasarnu sedam dana od mnogostruko brojčano nadmoćnijeg neprijatelja, da bi sedmi dan blokade u pregovorima sa hrvatskom stranom dogovorio da ostavi sva materijalno-tehnička sredstva a zauzvrat da bezbedno u Srbiju odvede celokupno ljudstvo. Kao razloge za takav dogovor general je isticao mali broj ljudi, nedovoljnu obučenost mladih vojnika, izostanak obećane pomoći od pretpostavljene komande, iscrpljenost ljudstva u sedmodnevnim borbama (jedan poginuli i više ranjenih), neprijateljski raspoloženo okruženje, ucenjivanje oficira članovima porodica, udaljenost od srpskih teritorija…
Dakle, po postignutom dogovoru, general je u Srbiju doveo svih 280 ljudi, a ostavio je Hrvatima celokupno naoružanje: 74 tenka T-55 i 10 druge namene, 48 OT, 18 BOV, šest T 122 mm, 10 VBR, 18 H 155 mm i 12 152 mm, 180 T ispod 100 mm, više baterija od 60, 82 i 120 mm, oko 25.000 pušaka, stotine hiljada tona municije i eksploziva …. Hrvati se hvale da su oružjem zatečenim u varaždinskim kasarnama sedam puta povećali svoju borbenu moć.
Javnost je podeljena povodom toga da li je general pravilno postupio. Neki idu i dalje i postavljaju pitanje da li je on heroj ili izdajnik? Ovim povodom učestvovao sam u emisiji na RTS-u. I pre i posle emisije dobio sam mnogo mejlova, SMS-ova i telefonskih poziva, kao nikad pre. Od svih koji su mi se javili, bilo da su vojnici ili civili, niko nije imao razumevanja za generalov postupak. Jedan oficir JNA, potonji general, koji je takođe bio u blokadi, postupak generala Trifunovića nazvao je nesposobnošću i kukavičlukom; drugi oficir, takođe potonji general, postupak generala Trifunovića uporedio je s postupkom kapetana broda koji je svoj brod napustio čim se malo više nakrivio na jednu stranu; treći oficir, koji je ratovao i po Hrvatskoj i Bosni i Kosovu, smatra da se od generala i komandanta korpusa, za razliku od komandanta voda, očekuju i adekvatne odluke u skladu s činom i rangom, četvrti, takođe bivši oficir JNA, smatra da vojnici, posebno oficiri s visokim činom, moraju postupati po „vojničkom ustavu” zvanom „Pravilo službe” i pridržavati se zakletve koju su dali JNA, a koja je sadržavala i žrtvovanje sopstvenog života „za odbranu slobode i časti domovine”.
Jedan Srbin s područja Pakraca prigovorio mi je što nisam spomenuo da je zahvaljujući oružju koje je Hrvatima ostavljeno u kasarni u Varaždinu ubrzo došlo do prvog velikog egzodusa Srba sa područja zapadne Slavonije u kojem su etnički očišćena 193 naselja (10 gradskih i 183 seoska), a u egzodus otišlo više od 52.000 žitelja. Srbin iz Dalmacije komentarisao je da su se odmah po predaji varaždinske kasarne i na drniškom ratištu pojavili tenkovi T-55 od čijeg dejstva su JNA i srpska strana imali mnogo gubitaka. Treći Krajišnik mi je zamerio što nisam spomenuo događaj iz Šibenika kada oficir JNA nije hteo predati svoju kasarnu, iako mu je žena pred kapijom doživela nervni slom od kojeg je ubrzo i umrla, što mu rođena deca ni do danas nisu ni zaboravila ni oprostila.
Nema nikakve sumnje da je general Trifunović svojim postupkom spasio mnoge živote i na svojoj i na protivničkoj strani i sa humanitarnog aspekta to je za svaku pohvalu. Bilo bi još mnogo humanije da je to oružje uništeno ili negde sklonjeno od predstojećih ratnih dejstava.
Gledano sa vojničkog aspekta, general Trifunović je predajom pomenutih količina borbenih sredstava neprijatelju saučesnik u stradanju više od 7.300 Srba i pripadnika JNA, koji su u naredne četiri ratne godine poginuli na području Hrvatske i bivše RSK.
Da li je postupak generala Trifunovića nesposobnost, nesnalažljivost, kukavičluk, izdaja, humanost, hrabrost? To su dileme koje u sličnim slučajevima traju od kad je naroda i ratova, tako je i danas, a tako će biti i ubuduće. Narod bi rekao: ,,Lako je biti general posle bitke”.”
Veritas.info
Povezani tekstovi
