Емилио Бунгур, некадашњи чувар Војно-истражног центра “Лора”, ухапшен је у понедјељак у Шибенику те је пребачен у сплитски затвор на Билицама. Бунгур је ухапшен након што је Високи казнени суд на сједницама одржанима 16. и 17. новембра донио рјешење у којем стоји да је Бунгуру правоснажно изречена затворска казна виша од пет година те му је зато изречен обавезни истражни затвор. Како правоснажна пресуда још није послана странкама и није јавно објављена, није познато на колико је година правоснажно осуђен Бунгур, пише Слободна Далмација у данашњем интернетском издању,
Томиславу Дуићу, бившем команданту “Лоре”, те чувару Бунгуру судило се за ратни злочин против цивила у обновљеном поступку те за ратни злочин против ратних заробљеника, односно случајеве “Лора 1” и “Лора 2”. Крајем априла ове године на сплитском је суду судско вијеће под предсједањем судије Владимира Живаљића Бунгуру изрекло неправоснажну јединствену затворску казну од четири године и 10 мјесеци, која је сад преиначена и повећана, подсјећа Слободна Далмација.
Дуић је због командне одговорности у предмету “Лора 1” био осуђен на шест година затвора, а због ратног злочина над ратним заробљеницима у случају “Лора 2” на пет година, те му је била изречена јединствена казна затвора. Како је казна била већа од пет година, то је по закону морао одмах бити спроведен на Билице. Није познато је ли и њему Високи казнени суд преиначио казну и на колико година.
Обојица су били већ правоснажно осуђени 2006. године за ратни злочин над цивилима, када је Дуић добио осам година затвора, а Бунгур шест година. Но, како су обојица били у бијегу, и то Дуић 11 година, а Бунгур 15 година, након што су ухапшени, тражили су обнову поступка те су је и добили, а онда су оба случаја “Лора” обједињена у једно суђење.
Што се тиче ратног злочина над цивилима, теретило их се да су злостављали и мучили већином српске цивиле, од којих су двојица, и то Гојко Буловић и Ненад Кнежевић, и умрли. Што се тиче ратног злочина над ратним заробљеницима, теретило их се да су “допуштали да се војне и цивилне особе, а којима је био дозвољен улаз у Лору, према заточеним особама понашају тако да вријеђају њихово људско достојанство и особно их понижавају, психички и физички муче и тјелесно кажњавају све до усмрћења”. Посебно су злостављали заробљенике из блока Ц који нису били евидентирани тако што су их ударали ногама, рукама, бејзболским палицама; рањене заробљенике прикључивали су преко штипаљки на ушне шкољке и сполне органе на тзв. пољски телефон, пуштајући јаке ударе индуциране струје, гурали пиштољ у уста и пријетили да ће их убити, одвозили на лажна стријељања, шмрковима полијевали водом под великим притиском циљајући управо у озлијеђена мјеста на тијелу, присиљавали их на блудне радње, да једни друге туку, улазе у пасје кућице и лају, клече и купе устима отпатке по тлу. Од посљедица премлаћивања преминули су Душан Јелић, Бојан Весовић и Владе Савић.
Veritas.info
Povezani tekstovi
