Коначно смо дочекали да Хрвати објаве резултате прошлогодишњег пописа становништва и према старости, националности и вјери. Нас Крајишнике окупљене око “Веритаса” највише је интересовао и број и проценат Срба у укупној популацији, како на нивоу цијеле државе тако и на нивоу локалних заједница, јер од тих процената зависе и многа њихова права до наредног пописа.
Од раније смо знали да према прошлогодишњем попису РХ има 3.871.833 становника, што је у односу на попис из 2011 (3.871. 833) мање за 413.056, а у односу на 1991. (4.784.265) мање за 912.432 становника.
До прије неколико година анализе многих демографа, укључујући и “Веритасове”, упућивале су на закључак да ће на прошлогодишњем попису проценат Срба у укупној популацији домашити бројку од три процента, која је у плановима Туђмановог естаблишмента с почетка деведесетих прошлог вијека пројектована као граница испод које се за сва времена ријешава “српско питање као реметилачког фактора у Хрватској”. Међутим, кад смо дознали резултате прошлогодишњег пописа, по којем је скоро 10 процента становника мање у односу на 2011, што је првенствено резултат одласка житеља Хрватске у земље ЕУ, међу којима има многоструко више Хрвата него Срба, и процјене су постале оптимистичније – почели смо вјеровати да ће Срба бити и даље изнад три процента у укупној популацији. И нисмо погрешили.
Наиме, хрватски Државни завод за статистику 22. септембра о.г. објавио је да се на прошлогодишњем попису 123.892 становника изјаснило да су по националности Срби, што у укупној националној структури чини 3,2 процента становника у РХ. То значи да је број Срба у односу на предходни попис опао за 62.741 (1,16 процената) становника.
Од процентуалног учешћа Срба у укупној популацији на нивоу локалних заједница овисе и одређена права за српску заједницу. Наиме, према одредбама Уставног закона о правима националних мањина, припадници мањина остварују право на равноправну службену употребу језика и писма у оним срединама у којима чине најмање трећину становништва, а уколико судјелују у становништву општина и градова с више од 15 процената, те у жупанијама с више од пет процената, имају и право на размјерну заступљеност у локалним представничким тијелима те под истим условима на избор замјеника опћинског начелника, градоначелника, односно жупана.
Највише медијске пажње изазвали су резултати пописа у Вуковару, у којем је 2011. живјело око 35 процента Срба, а према овом задњем попису утврђено је да их у том граду живи око 30 процената. То значи да су вуковарски Срби изгубили право на равноправну службену употребу властитог језика и писма које су имали по предходном попису, које право у пракси није ни конзумирано због оног чувеног “чекићања” ћириличних табли у организацији “Штаба за одбрану Вуковара од ћирилице”.
Осим у Вуковару, Срби су без права на равноправну службену употребу властитог језика и писма остали и у граду Врбовском и опћини Доњи Кукурузари.
За разлику од прошлог пописа, када су Срби имали право на избор десет замјеника жупана, сада их имају у укупно шест жупанија. Срби су по ранијем попису имали и право на избор десет замјеника градоначелника, а сада девет. На пријашњим локалним изборима припадници српске националне мањине могли су бирати и 19 замјеника начелника, а сада у 15 општина. Генерални пад броја становника примјетан је у неразвијенијим срединама у којима већину чине Срби.
У протеклих десет година смањио се и број грађана Хрватске који се изјашњавају као православни вјерници – 2011. било их је 190.143 (4,4 процента), а сада их је 128.395 (3,3 процента). Смањио се и број оних који су изјавили да им је српски матерњи језик – раније их је било 52.879, а сада их има 45.004 становника.
У оном непуном милијону (912.432) за колико је од 1991. (4.784.265) до 2021. укупно смањен број становника у Хрватској, на припаднике српске националности односи се 457.771 становник. Највише је Срба је напустило Хрватску усљед ратних (не)прилика деведесетих, о чему говоре и подаци пописа из 2001. (201.631. или 4,54 процента Срба) што је био пад од 380.032 становника српске националности у односу на предходни попис. За ову декаду треба додати и свођење Југословена са 106.041, међу којима је било око 80 процената Срба, на статистичку грешку (око 300) по попису из 2001. Од 2001. до 2011. забиљежен је пад од 14.998 становника српске националност, док је између два задња пописа тај пад чак већи од четири пута од предходне декаде.
У оној првој поратној декади, док се Хрватска припремала за улазак у ЕУ, било је и нешто више Срба повратника из избјеглиштва зато што су и услови за живот били нешто бољи, барем у смислу толеранције од већинског становништва, што се одразило и на много мањи “губитак” српског становништва. Међутим, како Хрватска постаде члан ЕУ, и живот Срба у Хрватској постаде много тежи, што се одразило кроз њихов “тихи егзодус”, односно поновни одлазак из Хрватске, док је повратак сведен на безначајне бројке. А нико не бјежи од добра.
О томе какве проблеме имају Срби повратници најбоље илуструју извјештаји Српског народног вијећа, које сваке године региструје етнички мотивисане нападе на Србе на подручју Хрватске. Број таквих напада стално расте откад је Хрватска ушла у ЕУ, да би их прошле године било преко 500, и то само оних што су медији забиљежилии, односно оних што се пријави полицији и тужилаштву, али бар два пута је више оних што се не пријављују никоме.
Простори на којима живе Срби повратници су девастирани и неусловни за живот. Још многа мјеста немају ни струју ни воду, ни путеве, ни школе, ни болнице, ни трговине… А све су то имали прије изгона. Уз то превладава старачка популација од којих већина није у стању да се брине о себи, а камоли о другима.
Сваком Србину повратнику који је живио у бившој РСК пријети опасност од процесуирања за ратни злочин. Хрвати су постали специјалисти за подвођење обичних животних ситуација под ратне злочине и на тај начин држе у перманентном страху остварене и потенцијалне повратнике да и они могу да буду процесуирани било када и да заврше на дугогодишњој робији.
У Хрватској је још велики гријех бити Србин и православац. Због тога и код повратника, као и код оних њихових сународника који нису ни напуштали Хрватску, постоји тренд похрваћења и покатоличења. Мјењају се и презимена и имена која на први поглед звуче српски у њихове хрватске иначице…
Из резултата хрватског прошлогодишњег пописа становништва по националној структури можемо закључити и да број Срба још није пао испод Туђманових “магичних” три процента и да ће Срби барем до идућег пописа бити “реметилачки фактор” за хрватско друштво и да српска заједница на нивуо РХ неће изгубити право на она три фиксна заступника у Сабору, који ће им и даље омогућавати да буду не само “ремитилачки” већ и политички фактор.
Veritas.info
