И ове године поводом обиљежавања Међународног дана несталих износе се подаци да се из ратова деведесетих са подручја бивше Југославије трага за још више од 10.000 особа. Број несталих варира у зависности од критерија који се користе за стављање неке особе на списак несталих али и ставова политичких елита у државама региона.
На сајту Управе за заточене и нестале, која дјелује при хрватском Министарству за бранитеље, наводи се податак да је још увијек “непозната судбина 1.434 особа те мјесто укопа посмртних остатака 398 смртно страдалих особа”, што укупно даје број од 1.832 нерасвјетљених случајева са подручја Хрватске, што укључује и подручје бивше РСК.
Хрватска страна полази од података наведених у посљедњој Књизи несталих на подручју Хрватске, коју је Међународни комитет Црвеног крста (МКЦК) објавио 2015. године, у којој се на дан 1. маја 2015. налазило 2.138 нерасвјетљених судбина (1.716 несталих и 422 особе чији се посмртни остаци траже).
На данашњи дан, према Веритасовим подацима, међу 7.490 до сада верификованих жртава Срба са подручја Хрватске и бивше РСК из рата деведесетих, налази се 1.521 особе чије судбине још нису расвјетљене, међу којима је 1.085 (71%) цивила и 428 (28%) жене. Највише их је нестало у посљедњој ратној години – 771 (51%), а затим у првој – 590 (39%). Међутим, више од трећине са тог списка не налази се у поменутој књизи несталих за подручје Хрватске.
Због тога је Комисија за нестала лица Владе Републике Србије, у сарадњи са Веритасом и удружењима породица несталих лица, још 2013. године саставила “оперативну листу” (ОЛ) особа, углавном Срба из Хрватске и држављана Србије, који су у сукобу деведесетих прошлог вијека нестали на подручју Хрватске и бивше РСК, а за које њихове породице нису отвориле захтјеве за тражење код међународног или националних организација црвеног крста и због чега, по правилима МКЦК (захтјев за потрагу могу отворити најближи чланови породице), нису могли ући на званични списак несталих МКЦК, који се од 2005. године почео објављивати и у књигама несталих.
ОЛ са 635 имена предата је исте године хрватској страни очекујући њихово службено очитовање на ту листу, до којег још није дошло. У међувремену је за више од стотину особа са ОЛ расвјетљена судбина тако што су идентификовани у редовној процедуру или у организацији њихових породица, а за више десетина су породице отвориле захтјеве и дале крв за ДНК, што цијелој листи додатно даје вјеродостојност.
Почев од 2000. године из заједничких, масовних и појединачних гробница, укључујући и ексхумације у организацији самих породица, ексхумирано је укупно 1.634 посмртна остатка Срба са подручја Хрватске и бивше РСК, укључујући и оне који су са њима живјели и ратовали на њиховој страни, од чега је до сада идентификовано 1.268 посмртних остатака, док их још 366 чека на идентификацију.
ВЕРИТАС тренутно располаже подацима за више десетина познатих мјеста укопа са више од 150 посмртних остатка на подручју Хрватске, покопаних углавном под ознаком “непознат”, који и двадесет шест година по престанку рата, искључиво због опструкције хрватске стране, чекају на ексхумацију.
Породице несталих особа имају право сазнати истину о судбини својих најмилијих, друштво има правну и моралну обавезу помоћи им у њиховом трагању. То је могуће само уз активну сарадњу породица несталих са надлежним организацијама и институцијама.
Међународни дан несталих је прилика и да се јавност подсјети на патњу и бол породица несталих, али и позив породицама да изврше и своју обавезу – отворе захтјев за тражење и дају крв за ДНК, без чега нема успјешне потраге.
У Београду и Бања Луци, 29.08.2021.
П Р Е Д С Ј Е Д Н И К
Саво Штрбац
Povezani tekstovi
