У Цркви Светог Марка у Београду данас је служен помен за 87 Срба убијених у хрватској војној акцији Медачки џеп 1993. године – једном од највећих злочина почињених у рату у Хрватској.
Парастосу, у организацији Удружења породица несталих и погинулих лица “Суза”, присуствовале су породице жртава и представници избјегличких и других удружења која окупљају Србе из Хрватске и региона, те баштине сјећање на српске жртве.
Након помена положени су вијенци и цвијеће код споменика Србима убијеним у ратовима деведесетих година прошлог вијека на простору бивше Југославије.
Предсједник Удружења “Суза” Драгана Ђукић истакла је да породице жртава 33 године од злочина у селима Дивосело, Читлук и Почитељ, почињеног у нападу хрватских снага који је почео на данашњи дан 1993. године, још чекају правду, а девет породица тражи своје најмилије јер се и даље воде као нестали.
- Правду чекамо, а на истину изгледа и да немамо право. Након три деценије се поново осећамо као да смо у деведесетим, можда чак и горе. Несхватљиво је да девет породица још чека посмртне остатке својих најмилијих и за њих та хрватска акција “Џеп 93”, како јој је кодни назив, и даље траје – рекла је Ђукићева Срни.
Она је указала на чињеницу да се о злочину у Медачком џепу све зна јер постоји обиље доказа о акцији и монструозним злодјелима која су почињена, јер је међу жртвама 17 жена, укључујући и три које су живе запаљене у својим домовима.
Ђукићева је нагласила да је и командант Унпрофора Жан Кот након хрватске акције обишао терен и изјавио да у подвелебитским селима нема знакова живота – ни људи, ни животиња.
- Све је познато и Хашком трибуналу и целом свету. Међутим, имамо нечињење, неадекаветне пресуде и непризнавање злочина са хрватске стране. Оно што је и данас несхватљиво јесте како ми да верујемо да ће правда бити задовољена у другим примерима где нема оволико доказа да је злочин почињен кад на оваком јасном примеру имамо нечињење – рекла је Ђукићева.
Она је оцијенила да је све што се десило 1993. године, а што се дешава и данас, поражавјуће и болно, поготово што су Хрвати постигли циљ да акцијом коју су спровели по систему “спржене земље” систематски униште и протјерају српски живаљ, тако да данас у подвелебитским селима живи свега 12 људи који су отишли да умру у својим кућама.
- Тај протерани народ је углавном у трећим земљама без наде у повратак. Најжалосније је што нема право на истину и да каже шта му се десило јер постоји бојазан да оном ко то уради буде забрањено да дође у своју кућу и прислужи свећу на гробу”, рекла је Ђукићева.
Пуне 33 године навришиле су се данас од напада хрватске војске на српска села Дивосело, Читлук и Почитељ код Госпића у којима је убијено 87 Срба, међу којима 35 цивила и припадника мјесне страже, као и 17 жена.
У хрватској акцији “Медачки џеп” није било рањеника.
У Документационо-информационом ценру “Веритас” истичу да резултати прегледа тијела – разбијене лобање, прострелне ране из непосредне близине и живи људи бацани у ватру – недвосмислено указују на то да је извршено систематско ликвидирање заробљених и немоћних.
За злочине у нападу хрватских снага на Дивосело, Читлук и Почитељ осуђени су само хрватски генерал Мирко Норац на шест година затвора за неспречавање убиства четири цивила и мучење једног заробљеника и непосредни извршиоци Јосип Крмпотић, Велибор Шолаја и Јосип Мршић, који су добили казне од три до пет година затвора.
За смрт најмање три жене које су изгорјеле у својим кућама, што је неоспорно утврђено у судским поступцима, није одговарао нико, као ни за друга хрватска злодјела почињена у Медачком џепу.
