D.I.C. Veritas

e-Veritas, 30.05.2023, Саопштење поводом годишњице страдања избјеглица из Крајине од НАТО бомбардовања Сурдулице (30/31.05.1999)

У ноћи 30/31. маја 1999. године НАТО авиони су бомбардовали подручје општине Сурдулица са 4 пројектила велике разорне моћи. Погођена је специјална болница за плућне болести “Санаторијум” у југоисточном дијелу Сурдулице. Два пројектила су директно погодила павиљон у коме су биле смјештене избјеглице из бивше Републике Српске Крајине, а један је пао у павиљон старачког дома. Знатно је оштећен и павиљон са плућним болесницима. У тим објектима погинуло је 19 особа док их је више десетина повређено.

У павиљону са избјеглицама убијени су:  Малобабић Босиљка (53) и њена дјеца Милена (20), Раде (19) и Миленко (16),  Слијепчевић Мила (90), Манојловић Душан (72), Манојловић Милица (77), сви из Сјеничака, општина Карловац, б (70) из Војнића, општина Војнић, Јањанин Богданка (74) из Маличке, општина Вргинмост, Поповић Славко (60) из Доњег Скрада, општина Крњак, Будисављевић Петар (60) из Врховина, општина Врховине, Павковић Ђорђе (45) из Павковића, општина Крњак, Жигић Раде (52) из Тука, општина Кореница, Малешевић Даница (61) из Тушиловића, општина Крњак и Вучковић Миланка  (65) из Косјерског, општина Дуга Реса.

У оближњем старачком дому убијени су: Рашић Стана (66) из Криве Феје, општина Врање; Милановић Босна (68) из Власина Округлице, општина Сурдулица, Величковић Десанка (67) из Калиманца, општина Владичин Хан; Рангелов Стамен (61) из Божица, општина Сурдулица.

Дијелови њихових тијела неколико дана су извлачени из рушевина и скупљана са околних стабала и вршена њихова реконструкција ради идентификације по припадности одређеној особи до препознатљивости. Међутим, дејства бомбардовања су била толико разорна да је комплетно уништен анатомски састав како чврстих тако и меких ткива за неколико тијела због чега су, упркос упорности и жељи патолога, троје избјеглица остали неидентификовани: Манојловић Милица и браћа Раде и Миленко Малобабић.

Њихови животи постадоше “колатерална штета” у  “хуманитарној мисији” апсурдног и циничног назива “Милосрдни анђео”.

И идентификовани и неидентификовани посмртни остаци избјеглица сахрањени су на Масуричком гробљу у Сурдулици, далеко од њихова завичаја у Лици и на Кордуну, којег напустише у августу 1995. године спасавајући главе пред хрватском војском у акцији под кодним називом “Олуја” на западне дијелове РСК, који су се у то вријеме налазили под заштитом мировних снага УН-а.

За отети завичај и изгубљене животе избјеглица из Лике и Кордуна и стараца из околице Сурдулице још нико није одговарао.

 

У Београду и Бања Луци, 30. маја 2023.

 

П Р Е Д С Ј Е Д Н И К

Саво Штрбац

 

 

Povezani tekstovi

facebooktwittergoogle_pluslinkedinmailfacebooktwittergoogle_pluslinkedinmail

Komentari su isključeni.