1990.
* Сабор Хрватске затражио је да се савезни секретар за народну одбрану, генерал Армије Вељко Кадијевић разрјеши дужности.
1991.
* ЈНА је почела исељавање војног особља и материјала из Пуле (Хрватска) у Бар (Црна Гора).
* Влада САД је завела економске санкције свих југословенских република. Циљ је да се изврши притисак на све стране у Југославији да остваре истински прекид ватре и суштински учествују у изналажењу политичког рјешења у оквиру Хашке конференције.
* Резервни капетан ЈНА Олејар Ромко (1954) из Руског Крстура, заробљен је у Антуновцу Тењском и одведен у Загреб, гдје је убијен. Његово тјело до данас није пронађено а његова мајка је постала симбол портаге за несталим лицима у бившој Југославији.
* У Чепину је убијен, док је мирно чекао аутобус испред поште, Русић Миленко (1930). Убио га је Хрват којем је брат, дан раније, настрадао код Ернестинова.
* Приликом артиљеријског напада ХВ на Миљеваце страдали су војници ЈНА Мунчан Виктор (1972) и Перуничић Срђан (1970) из Панчева и Златковић Дејан (1972) из Сурчина.
1992.
* Митрополит Црногосрко-цетињски СПЦ, Амфилохије Радовић, изјавио је у Београду: “Ово није први пут да се срспски народ налази на крсту, али смо кроз историју према великим временима имали и велике људе. Бојим се да је ово велико вријеме, али смо ми мали људи за велика времена”.
* У Земуник Горњи упала је диверзантско терористичка група ХВ којом приликом су убили Ардалић Луку (1956) из Смоковића, док су Ковачевић Душана (1924) су заробили, везали, мучили и напосљетку убили у његовој кући у Земунику Горњем.
1993.
* Комитет за економска и финанасијака питања генералне скупштине УН усвојио је Резолуцију о надокнади штете земљама погођеним санкцијама против СРЈ, као и помоћ Хрватској и посљератној обнови. Резолуција нема обавезујући карактер и евентуалана помоћ зависиће од добре воље земаља којима је апел упућен.
1994.
* Предсједник Србије, Слободан Милошевић, примио је копредсједнике Женевске конференције Торвалда Столтенберга и Дејвида Овена и предсједника Владе РС Крајине Борислава Микелића, Разговарало се о нормализацији економских односа између Книна и Загреба и могућности заустављања војних сукоба у БиХ.
1995.
Говорећи о Дејтонском споразуму, хрватски министар спољних послова, Мате Гранић, је у интервјуу недељнику “Глобус”, између осталог, рекао: “Морам, нажалост, да споменем да су се послије “Олује”, која је војно и дипломатски била бриљантно изведена, десиле многе нечасне ствари које су угрозиле хрватски државни интерес и још више морални дигнитет РХ у свијету, што је додатано отежало преговоре у Источној Славонији…тако да је споразум о мировној реинтеграцији много већи успех него што се то нашој јавности чини”.
Veritas.info
Povezani tekstovi
