Навршава се 35 година од једног од првих масовних злочина над припадницима Југословенске народне армије (ЈНА) у рату деведесетих, који се догодио 21. септембра 1991. године на Коранском мосту у Карловцу. Тога дана, припадници Министарства унутрашњих послова и Збора народне гарде (ЗНГ) Републике Хрватске зауставили су испред моста на реци Корани два војна камиона. У њима су се из касарне „Мекушје” у касарну „Логориште” превозили припадници активног и резервног састава ЈНА. Након преговора и обећања хрватске стране да ће бити пуштени, војници су одложили оружје.
Одмах по предаји, једна група активних припадника ЈНА одвезена је у просторије полиције у Карловцу, док је друга група од 17 резервиста са Кордуна спровођена пешице преко Коранског моста. Чим су ступили на мост, униформисани људи са фантомкама на главама започели су свирепу ликвидацију у којој је убијено 13 резервиста: Јован Сипић (25), Божо Козлина (27), Небојша Поповић (24), Милић Савић (41), Миленко Лукач (32), Никола Бабић (43), Слободан Миловановић (25), Светозар Гојковић (32), Милош Срдић (43), Зоран Комадина (27), Миле Бабић (42) – активни подофицир ЈНА који је добровољно остао са резервистима, Васо Бижић (36) и Миле Пеурача (27). Сви убијени су били из Крњака и околних села. Спасила су се тројица резервиста – Небојша Јаснић, Душко Мркић и Бранко Мађарац – скоком са моста, док се тешко повређени Светозар Шарац искобељао испод мртвих сабораца.
Кривични прогон карловачког специјалца Михајла Мише Храстова почео је у мају 1992, а завршен тек у мају 2015. године. Врховни суд Хрватске осудио га је на минималних четири године затвора због противправног убијања и рањавања непријатеља. Током 23 године суђења донето је чак седам пресуда (где су га првостепени судови ослобађали, а другостепени укидали те одлуке), чиме се хрватско правосуђе „прославило”, правећи од осуђеног злочинца националног хероја. Иако сви изведени докази указују на то да је у овој ликвидацији учествовало више лица која су извршавала наређења Кризног штаба у Карловцу, хрватско правосуђе до данас није процесуирало никог другог осим Храстова. С друге стране, за убиство тројице хрватских полицајаца код Будачке Ријеке у августу 1991. године, суд у Карловцу је још 1999. године у одсуству осудио тројицу кордунашких Срба на максималне казне од по 20 година затвора.
Упркос правоснажној пресуди за ратни злочин, Храстов је у Хрватској постао „икона бранитеља”. На 30. годишњуцу масакра, у Карловцу је осликан мурал са његовим ликом, а одлуком Градског већа, Корански мост је добио име по специјалној јединици полиције „Гром”, чији је Храстов био припадник. Оваквим потезима злочин је институционално прослављен, а жртве и њихове породице су додатно понижене.
Београд/ Бањалука, 20. септембар 2026.
Информативна служба ДИЦ „Веритас“
