БЕОГРАД – Први напад хрватских специјалаца на крајишке Србе изведен је на данашњи дан прије 31 годину на Плитвичким језерима, а тај догађај, познат као “крвави Ускрс”, био је први оружани сукоб на тлу тадашње Југославије.
Документационо-информациони центар “Веритас” у саопштењу за јавност објашњава да је увод у сукоб, који се догодио 31. марта 1991. године на Плитвицама, била неуставна одлука Хрватске о престанку важења тадашњих савезних закона и о раздруживању од Југославије.
“Веритас” подсјећа да је на ту одлуку, донесену у фебруару 1991. године, ондашња Српска Аутономна Област /САО/ Крајина одговорила Резолуцијом о раздруживању од Републике Хрватске.
“Крајишки Срби су 25. марта организовали жмитинг истинеж на Плитвицама са захтјевом да Национални парк жПлитвичка језераж остане у саставу САО Крајине”, наводи “Веритас”.
Из овог центра напомињу да су два касније на улазима у Национални парк “Плитвичка језера” истакнуте српске и југословенске заставе, док су 29. марта “мартићевци” из Книна заузели зграду Националног парка.
“У раним јутарњим часовима 31. марта, из Загреба је према Плитвицама, с неколико аутобуса, комбија и приватних возила, те једним транспортером, кренула колона од око 400 хрватских специјалаца”, подсјећа “Веритас”.
Хрватске оружане снаге су на Плитвичка језера кренуле да, како су тада навеле, уведу уставноправни поредак на подручју Националног парка.
У “Веритасу” указују да се дио хрватских специјалаца камуфлирао у туристе с намјером да изврше “препад изнутра” на крајишке територијалце и “мартићевце”.
Међутим, Срби су очекивали напад, па су у засједи сачекали хрватске специјалце.
Пуцњава је, како кажу у “Веритасу”, почела на католички Ускрс између 6.00 и 7.00 часова, а бројчано надмоћнији хрватски специјалци, уз помоћ оних камуфлираних у госте, успјели су да заузму хотеле и до поднева успоставе контролу над националним парком.
“Даљу ескалацију сукоба спријечила је ЈНА, која се између супротстављених страна поставила као жтампон зонаж”, подсјећа “Веритас”.
На хрватској страни погинуо је специјалац Јосип Јовић /22/, а рањено је двадесетак учесника напада на Србе на Плитвицама.
На српској страни страдао је територијалац Рајко Вукадиновић /32/ из Коренице, док их је 17 заробљено.
“Они су због погибије жредарственикаж крвнички пребијани све до њихове размјене 13. августа 1991. године”, истиче “Веритас”.
Они напомињу да многи сматрају да је сукоб на Плитвицама од 31. марта 1991. године био почетак рата у Хрватској деведесетих година прошлог вијека.
Тог дана православни вјерници су славили Цвијети, а католици Ускрс, због чега су медији овај догађај и назвали “крвави Ускрс”.
Povezani tekstovi
