Mirka Ostojića (29) Hrvati su, sa još nekoliko vojnika, zarobili u kasarni JNA u Bjelovaru. Posle jezivog mučenja ubili su ga u obližnjoj šumi
Komisija za nestala lica Vlade Srbije na osnovu DNK analize otkrila je identitet Mirka Ostojića, još jednog Srbina koga su pre 31 godinu zarobile, mučile i streljale ustaše u Bjelovaru!
Strašan zločin dogodio se u kasarni JNA ‘Božidar Adžija', koju su 29. septembra 1991. godine zauzeli pripadnici hrvatskog Zbora narodne garde. Mirko je bio jedan od šestorice zarobljenih rezervista, koji su nakon zauzimanja kasarne odvedeni i zatvoreni u policijsku stanicu, a potom su ih usred noći 3. oktobra odveli u obližnju šumu, na ‘Kišovu farmu', gde su ih surovo mučili i na kraju streljali! Prema svedočenju očevidaca, po ustaljenom “ustaškom običaju” mrtve vojnike JNA su popišali, pa bacili na đubrište farme!?!
‘NN lice’
Mirkove posmrtne ostatke Hrvati su još 1997. godine predali Srbiji kao ‘NN lice’ i bili su sahranjeni na groblju Lešće u Beogradu. Nedavno su ekshumirani radi analize, a kako smo saznali, DNK uzorak poklapa se 99 odsto sa DNK materijalom najbliže žive rođake, tako da nema nikakve sumnje da je u pitanju baš Mirko Ostojić.
- Bio je mlad, crn, visok i izrazito mršav momak, zbog čega su ga u školi drugari zvali Sitni. Svi su ga voleli, i mladi, i stari, jer je bio jako fin i kulturan. Mlad je stradao, nije stigao ni da se oženi. Vojsku je služio u Čačku, ali davno pre pogibije. Nije bio vojnik, već običan civil koji se u trenutku izbijanja rata našao u Bjelovaru. Svi smo mu govorili da se vrati kući, ali pokupili su ga i odveli u kasarnu - ispričala nam je sestra Mirjana i dodala:
- Tek kasnije smo čuli da je tamo i stradao. Bio je to veliki teret za sve nas, njegove najbliže, nismo znali šta se tačno sa njim desilo. Majka se posle njegove smrti i razbolela, ubrzo je i umrla od tuge. To što se sada konačno zna gde je donelo je svim članovima porodice veliko olakšanje, ali je i otvorilo ‘stare rane’. Konačno će Mirko, po pravoslavnim običajima, biti sahranjen u Kostajnici pored majke.
Zločin bez kazne
Predsednik Udruženja ‘Veritas’ Savo Štrbac kaže da za zločine nad civilima i pripadnicima JNA, tada jedine legitimne i regularne vojske u SFRJ, ni za 31 godinu niko nije osuđen!
- Iako je bilo prijava pred Haškim tribunalom, a bilo je i optužnica pred Vojnim sudom u Beogradu i suđenja pred hrvatskim sudovima, još niko nije osuđen. Trenutno se na našem spisku nestalih nalazi još 1.540 osoba srpske nacionalnosti koje su nestale od 1991. do 1995, među kojima su 1.102 civila, od čega 436 žena. Počev od 2001. godine, ekshumirano je ukupno 1.635 posmrtnih ostatka Srba sa područja Hrvatske i bivše RSK. Do sada je identifikovano 1.264 stradalih, dok ih još 371 čeka na identifikaciju - rekao je on.
Ogroman posao
U Komisiji Vlade Srbije za nestala lica rekli su da je identifikacija obavljena na Institutu za sudsku medicinu Medicinskog fakulteta u Beogradu. Kako kažu, veoma je značajno pronalaženje i preostalih nestalih lica.
- Porodice godinama od nestanka najbližih pokušavaju da saznaju istinu o njihovoj sudbini, da ih pronađu i dostojno sahrane. Na kraju svi napori koje komisija čini i koje će činiti i ubuduće jesu zarad porodica nestalih, ali nikako nismo zadovoljni dinamikom rešavanja sudbine nestalih lica. Nažalost, karakter oružanih sukoba na prostoru bivše SFRJ i složenost procesa traženja nestalih lica rezultira dugogodišnjim naporima da se reše pojedini slučajevi - kažu oni za Informer.
Hrvatski ubica proveo u zatvoru samo 11 dana
Hrvatske snage su 29. septembra 1991. godine po ulasku u kasarnu ‘Božidar Adžija’ ubile komandanta kasarne i dvojicu njegovih pomoćnika, a četiri dana kasnije streljale još šestoricu pripadnika JNA. Trojicu oficira hicima u glavu iz pištolja ubio je predsednik Kriznog štaba Bjelovara Jure Šimić, koji je zbog ovih zločina u zatvoru proveo samo 11 dana, a pred sudom u Rijeci nikada nije osuđen.
Dok je trajala borba za kasarnu, major JNA Milan Tepić je, da bi sprečio da skladište municije i eksploziva u obližnjoj šumi Bedenik padne u ruke hrvatskim ‘zengama', digao skladište u vazduh. Skladište je minirao sa 170 tona eksplozivnih sredstava, a u eksploziji su stradali i on i vojnik Stojadin Mirković, koji, uprkos Tepićevoj naredbi, nije hteo da se preda. Milan Tepić je posthumno proglašen za narodnog heroja.