D.I.C. Veritas

Институт за европске студије, Стање ствари, 14.12.2021, Трибина: Положај Срба у Вуковару: јуче, данас, сутра [Видео]

Драган Црногорац и Љубиша Микић: Положај Срба у Вуковару – некад и сад

Извештај са трибине „Положај Срба у Вуковару: јуче, данас, сутра” у организацији Института за европске студије

У четвртак 9. децембра у организацији Института за европске студије одржано је предавање у Конференцијској сали као и путем Zoom апликације, Драгана Црногорца и Љубише Микића на актуелну тему о положају Срба у Вуковару.

Уводну реч дао је др Миша Ђурковић, научни саветник и директор Института за европске студије, који је указао на то да је трибина контекстуално смишљена будући да је пред вратима 10. децембар, међународни дан људских права и да у том смислу из перспективе људских права проистиче и питање о положају Срба у Вуковару поред свих других проблема које српска заједница има у Хрватској. Ђурковић је указао да је недавно завршен попис у Хрватској и да се очекују резултати о томе колико је Срба остало на просторима данашње Хрватске.

Затим се обратио Драган Црногорац који је дуги низ година водио једино међународно признату српску организацију у Хрватској, Заједничко веће општина, које је гарантовало опстанак Срба, чувајући њихова права, пре свега на просторима Источне Славоније. Иако су Срби у статусу националне мањине, без обзира на велики број донетих закона у последњих 20 година, Срби нису могли да се њима користе. По попису становништва из 2011. године било 34,7% Срба у Вуковару. Затим је наводио примере убистава која су извршена над Србима од 1990. године за које нико није у одговарао и говорио о положају Срба у хрватским институцијама.

Срби су узимали учешће у раду појединих институцијама у Хрватској, у домену правосуђа, просвете и безбедносног система, али и у том смислу има све више проблема. Било је ексцеса и у домену образовања, дешавало се да хрватски професори нису хтели да уче ,,четничку децу“. Постојао је мораторијум до 2000. године да се школама не додељују имена него да школе носе имена нпр. Вуковар 1, Вуковар 2, Вуковар 3 итд. Такође, Црногорац наводи да је законодавство веома лоше у Хрватској јер имају проблема са имплементацијом, што се нарочито огледа у недостатку поштовања српског језика и писма, конкретно недостатка двојезичних натписа. Ситуација у Вуковару је веома лоша, јер је привредно осиромашен, фабрике су угашене, а у домену запослења Хрвати имају предност у односу на Србе јер они носе ,,терет рата“. Иако је загарантована партиципација Срба њихов положај је веома угрожен. Поред тога што је промењен статут града, СДП није хтео да подржи двојезичност. Већина Срба ради у приватном сектору јер јако тешко могу да се запосле у државним институцијама.

После Драгана Црногорца реч је узео други предавач, Љубиша Микић, мастер политиколог, указавши да тема захтева дубинску анализу будући да је по својој природи веома комплексна. Срби који су живели не само у Вуковару него и у пределу Источне Славоније нису пролазили кроз оно што су пролазили Срби из Крајине.

Занимљиво је да Ердутски споразум никада није јавно објављен имајући у виду да је био темељ за успостављање УН администрације на простору Сремско–барањске области. Принципи споразума су довођени у питање и имао је више политичку него правну тежину и био је веома кратак документ. Када је реч о питању мањинских права, бројност припадника националне мањине јесте темељ за остваривање одређених права. Законом је уређено да остваривање права националних мањима зависи од бројности, међународних уговора и стечених права. Када је реч о попису становништва, Микић наводи ситуацију која је постојала пре почетка мандата УН.

Према њиховим подацима крајем 1995. године на подручју Источне Славоније, Барање и Западног Срема живело је око 150 хиљада људи (укључујући и расељене са других подручја РХ или бивше Југославије), 85% били су Срби, 8% Хрвати и 7% остали. Након краја мирне реинтеграције дешавале су се миграције на стотине и хиљаде људи који су емигрирали као азиланти у Норвешку и Шведску.

На попису становништва 2001. године пописано је око 201.000, а 2011. године 186.000 Срба. Евидентно је да број Срба опада из године у годину. Микић наводи да је све већи број напада на српске институције и народ, све већи број кривичних дела и да је веома лош положај Срба. Такође, он указује да хрватске власти јесу спремне да испуне форму у доношењу неког права или закона, али да све на томе остаје јер од примене нема ни говора. Истиче да од 27 јединица локалне самоуправе у којима су мањине имају значајан постотак становништва, у 23 Срби чине више од трећине популације. Када је реч о питању проблема повратка, постоје многе опструкције око тога јер је било манипулације са бројевима и процентима, де факто се повратак завршио, али велики број људи није решио питања везана за нека основна права. Након предавања уследила је конструктивна дебата.

Миљан Лазовић,
истраживач приправник на Институту за европске студије

 

 

Povezani tekstovi

facebooktwittergoogle_pluslinkedinmailfacebooktwittergoogle_pluslinkedinmail

Komentari su isključeni.