Дански документарац „15 минута – Масакр у Двору“ узбуркао је ових дана хрватску јавност и изазвао гнев бивших војника, пошто се испоставило да је Хрватска суфинансирала филм у којем се за тај злочин терете припадници Хрватске војске.
Реч је о документарцу „15 минута – Масакр у Двору“ који говори о убиству десет менталних болесника 8. августа 1995. године, само десетак метара од базе данског батаљона Унпрофора, који није спречио злочин за који се у филму окривљује Хрватска војска, пишу хрватски медији.
Ивана Турда из хрватског Министарства одбране, тврди да не зна о којим јединицама се ради и које су од 7. августа 1995. године биле у Двору. Одбија и чињеницу да су Хрвати у парку поубијали на стотине избјеглица:
”То је смијешно, невјероватно и неистинито. Хрватске јединице су у стварности помагале избјеглицама и штитиле их, о томе постоји УН – рапорт. Једино сматрам некоректним од наших јединица девет поубијанх инвалида. Али приче о крвопролићу у парку су стварна пропаганда, типична за Србе.“
„Искра“ данас објављује чланак штампан у бањалучком недељнику „Книна“ још 30 децембра 1996. године, а ради се, у ствари, о преводу текста из холандског листа „Хет Парол“. Аутори се баве ширим контекстом злочина у том градићу, али и детаљима око убиства инвалидних лица. Најзначајнији део овог чланка је задњи пасус гдје се децидно из хрватских извора признаје да је масакр над девет инвалида починила хрватска страна.
У то вријеме, овај чланак није привукао нарочито пажњу, данас је он, међутим, више него занимљив. Текст из холандског листа, односно превод из бањалучког недељника објављујемо у интегралној верзији:
Двор на Уни свједочанство поремећеног ума
„Историчари Јан Баласт и Јан Блав, специјализовани за бившу Југославију, протеклих мјесеци усмјерили су своја истраживања у Хрватској и Босни и открили до сада још непознате покоље 1995. године почињене од стране хрватске војске над стотинама српских избјеглица.
У хрватском градићу Двор, осамдесетак километара јужно од Загреба, 7. августа 1995. године поубијано је више од двије стотине српских избјеглица од стране хрватске војске. „Свједоци су нам потврдили да су тијела поубијаних видели у парку села.“
Њихове изјаве су потврђене и од стране високих функционера УН који су се у вријеме ове хрватске акције налазили на задатку. „Ја знам да је у дворском парку почињен покољ над немоћним избјеглицама“ – изјављује Стефани Бојд, у то вријеме главна за хуманитарне послове у тадашњем УН – сектору Сјевер у Топуском, неколико десетина километара сјеверно од Двора.
Један сарадник Југославенског трибунала у Ден Хагу, који жели остати анониман, говори о важном новом открићу. „Ми имамо чврсте доказе о почињеним хрватским ратним злочинима у Двору. Сада произилази да не може више да се прича само о једној гласини. Ја сам увјерен да ове нове информације дају један нови импулс за даљње испитивање операције “Олуја“ (кодни назив хрватске офанзиве – ЈБ/ЈБ), а и око догађаја у околини Книна (тадашњег главног града Крајине – ЈБ/ЈБ) и шта се почетком августа одигравало на путу и путевима према Двору“.
Поубијани Срби сачињавали су дио избјегличке колоне 4. августа, када је Хрватска почела офанзиву у подручјима насељеним Србима. Жртве поријеклом са Кордуна, сјеверозападног дијела „Републике Српске Крајине“, били су натјерани придржавати се једне руте пута под притиском хрватске и босанско-муслиманске војске. Задња станица била им је Двор.
Двор лежи на благим падинама које се спуштају према ријеци Уни природном границом са Босном и Херцеговином. Неколико километара од овог граничног села налази се мост за Босански Нови. Од почетка операције „Олуја“ десетине хиљада српских избјеглица из овог пограничног простора покушало је доћи до моста и у сигурност. Босански Нови за њих био је „врата Републике Српске“, подручје контролисано од стране Срба у Босни.
7. августа док су се избјеглице кретале кроз Двор, хрватске јединице у кратком времену заузеле су ово село. Изненадни напад блокирао је препуне путеве и зауставио колоне избјеглица. Избјеглице које су споредним путевима покушале да избјегну ову блокаду нашли су се у парку села који се налази између општине и мјесне болнице. Тамо су их изненадили хрватски војници који су надирали из правца Костајнице.
Након што је српска противофанзива у предвечерје успјела протјерати Хрвате из Двора, добио је Душан Бијатовић, 46 година возач хитне помоћи из Босанског Новог, задатак да покупи рањене. Следеће јутро наишао је на ужас.
„Свуда около у Двору лежали су мртви, али у парку да ходаш по њима, обзиром да нико више није остао у животу, ја нисам имао шта да урадим и нисам дуго остао. Претпостављам да је само у парку лежало преко двјеста мртвих особа, било је и војника и цивила, много жена и дјеце.“
Још друга три свједока изјавили су да су 8. августа у Двору видјели доста мртвих. Један од њих, Милан Дујић 52-годишњи архитекта из Слуња, потврђује изјаву возача хитне помоћи. Када је у рано јутро пролазио Двором, српски војници који су се вратили, преносили су лешеве и он их је видио на стотине у парку. Дујић је успио пријећи у Босну, а касније у Србију, гдје моментално и борави. УН – функционер Стефани Бонд изјавила нам је да има доказе о хрватским јединицама које су починиле крвопролиће у Двору. Она је разговарала са два свједока која су успјела преживјети драму у парку.
„Једна од ове двије особе остала је у животу зато што ју је неко повукао у подрум. Њена прича је идентична са изјавом човјека којег сам касније срела. Питала сам их да ли је било мање или више од сто жртава, а њихов одговор више од двјесто жртава.“ Иако је овај парк био удаљен око тристо метара од базе данског УН – батаљона, плави шљемови нису успјели спријечити овај покољ. Због надирања хрватске војске Данци су били приморани да остану у својој бази, као и њихове колеге у том подручју.
Водник Јан Велендорф изјављује да су и неуниформисане особе српским избјеглицама пуцале у главу. Данци су касније пронашли четири убијена инвалида у школи у Двору.
Поручник Мосград, замјеник команданта данског УН – батаљона изјавио нам је да је његово људство било приморано до 10. августа остати у бази, херметички затворено од спољног свијета. Инцидент који се догодио у парку у Двору он не може да потврди, али и не искључује вјеродостојност: „Када смо поново могли да напустимо наш камп видели смо мноштво нових гробова, а само понеки су били означени бројевима у изузетку с именом. У околини Двора налази се отприлике око шест оваквих масовних гробница. Само на православном гробљу на једној узбрдици стоји 112 крстова. На пет од њих са бијелом пластиком наведена имена.
Највјероватније српске избјеглице у парку биле су жртве хрватске војске и резервиста домобранске пуковније Суња. 1991. године десетине Хрвата изгинуло је током напада српске војске у околини Суње. Ова мобилисана хрватска јединица свјесно је негирала наређења ненападања на избјеглице.
Ивана Турда из хрватског Министарства одбране, тврди да не зна о којим јединицама се ради и које су од 7. августа 1995. године биле у Двору. Одбија и чињеницу да су Хрвати у парку поубијали на стотине избјеглица:
”То је смијешно, невјероватно и неистинито. Хрватске јединице су у стварности помагале избјеглицама и штитиле их, о томе постоји УН – рапорт. Једино сматрам некоректним од наших јединица девет поубијанх инвалида. Али приче о крвопролићу у парку су стварна пропаганда, типична за Србе.“
Јан Баласт и Јан Блав
HET PAROOL 19/12/96″
Povezani tekstovi
