Čini mi se da smo u ovom trenutku u najgoroj situaciji. Nažalost, već 2 godine se komisija ne sastaje. To je jednostrano sa sa njihove strane, smatra Veljko Odalović, predsednik Komisije za nestala lica.
Sedmog avgusta 1995. godine, hrvatski „migovi“ bombardovali su kolonu srpskih izbjeglica na Petrovačkoj cesti. Stradalo je deset civila, među kojima četvoro djece. Na desetine ljudi je povrijeđeno. To se desilo na jučerašnji dan.
- Čini mi se da smo u ovom trenutku u najgoroj situaciji. Nažalost, već 2 godine se komisija ne sastaje. Kada razgovaramo sa hrvatskom stranom niti znamo niti imamo najavu, želju i spremnost da se sastanemo. To je jednostrano sa sa njihove strane. Zločini su se desili u Hrvatskoj, BiH i na KiM. Tela se nalaze tamo. Informacije, dokumentacije, asanacije i sve ono što je pratilo te zločine iza kog su stajale zvanične i nezvanične strukture su tamo. Šta se od nas traži? – rekao je Odalović.
Prva zajednička grobnica koja je otkopana na Baniji, odnosno u nekadašnjem sektoru ’Sever’ bila je 2007 godine, kada su pronađeni skeletni ostaci 161 ubijenog Srbina. Dve godine kasnije prema podacima Udruženja izbeglih Srba hrvatski organi sporo identifikuju ekshumirana tela, tako da se stalno povećava broj forenzički obrađenih skeleta.
Prema tadašnjim podacima u Dvoru na Uni je locirana zajednička grobnica sa 112 tela ubijenih Srba, u Glini 77, Selištu 17, Šašu 15 i Slunju 15. Pet godina kasnije podaci govore da u Hrvatskoj postoje 22 masovne grobnice sa najmanje 575 tijela Srba ubijenih od 1991. do 1995. godine, koje još nisu ekshumirane. Poslednji podaci, 27 godina kasnije govore da je u Zagrebu 360 ekshumiranih tela, koja sigurno potiču iz vremena ‘Oluje’ dok je broj pronađenih grobnih mesta porastao na 60.
Voditelja Vladimira Karalejića je interesovalo kako je dolazilo do podataka o tome gde su žrtve zakopane.
Savo Štrbac, predsednik Dokumentaciono-informacionog centra Veritas, objasnio je na koji način je dolaženo do tih podataka.
- Najviše nam to porodice prijavljuju. Međutim po strogim pravilima Komiteta Crvenog krsta mora najbliži rođak da dođu i daju zahtev za traženje. Time ulaze u ovu zvaničnu grupu nestalih. Apelujemo na ljude da provere kod najbližeg komiteta da li je prijavljen nestanak njihovih najbližih. Ako nisu popunite taj zahtev i dajte kap krvi koji je potreban za DNK.
Moram i reći o pravilu koji su Hrvati uveli, a koje se ne slaže sa propisima. Bila je jedna identifikacija u septembru, ali i u aprilu gde nije pozvana komisija Srbije. Kada vam Hrvati kažu da su identifikovane žrtve iz Domovinskog rata, a ne kažu njihova imena to su onda Srbi. Sada smo saznali da su u aprilu identifikovane 2 žrtve gde su hendikepirani pobijeni u Dvoru. Zašto oni ne obaveštavaju Srbiju? Jer su porodice njihove u Hrvatskoj i da oni nemaju obavezu – rekao je Štrbac.
Milojko Budimir, generalni sekretar Uduženja Srba iz Hrvatske, smatra da se najveći problem nalazi u samom vrhu politike Hrvatske, dok se život tamo odvija u sasvim drugom pravcu.
- Ja sam bio ovih dana u Hrvatskoj i imao sam prilike da obiđem prostore gde su Srbi u ovom periodu iskoristili vreme da obiđu svoju imovinu. Nisam primetio ništa loše što bi govorilo o ovim stvarima i dizanju tenzija u kojima obično rade hrvatski političari odnosno oni na njavišem nivou. Nekako se sam život odvija u sasvim drugom pravcu – rekao je Budimir.
Povezani tekstovi
