Žalbeno veće Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju, u sastavu sudija Theodor Meron, predsedavajući, Carmel Agius, Liu Daqun, Arlette Ramaroson i Andrésia Vaz, danas je većinom glasova, uz delimično suprotno mišljenje sudije Liua, ukinulo osuđujuće presude Momčilu Perišiću za zločine protiv čovečnosti i kršenja zakona i običaja ratovanja.
Tokom perioda na koji se odnose te osuđujuće presude Momčilo Perišić je bio načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije (VJ), funkciji najvišeg oficira u VJ.
Pretresno veće I je 6. septembra 2011. godine, uz suprotno mišljenje sudije Molota, Momčila Perišića proglasilo krivim za pomaganje i podržavanje zločina protiv čovečnosti i kršenja zakona ili običaja ratovanja počinjene od avgusta 1993. do novembra 1995. u Sarajevu i Srebrenici, Bosna i Hercegovina. Pretresno veće je, uz suprotno mišljenje sudije Molota, Perišića takođe proglasilo krivim kao nadređenog, zbog toga što nije kaznio za zločine protiv čovečnosti i kršenja zakona ili običaja ratovanja počinjene u Zagrebu, Hrvatska, 2. i 3. maja 1995. godine. Momčilo Perišić je osuđen na 27 godina zatvora.
Žalbeno veće je utvrdilo, uz suprotno mišljenje sudije Liua, da je Pretresno veće pogrešno primenilo pravo kada je zaključilo da konkretna usmerenost ne predstavlja element odgovornosti za pomaganje i podržavanje. Većina članova Veća je takođe zaključila da dokazi uvršteni u spis ne dokazuju van razumne sumnje da pomoć koju je Momčilo Perišić konkretno usmeravao korišćena za činjenje zločina od strane Vojske Republike Srpske (VRS) u Sarajevu i Srebrenici.
Većina članova veća je naglasila da Pretresno veće nije zaključilo da je VRS bila kriminalna organizacija. Umesto toga, većina članova Veća okarakterisala je VRS kao vojsku koja vodi rat. U tom kontekstu, većina članova Veća je zaključila da, iako je Momčilo Perišić sprovodio politiku Vrhovnog saveta odbrane Jugoslavije (VSO) da se VRS-u pruža podrška preko Vojske Jugoslavije (VJ), dokazi uvršteni u spis ne dokazuju da je ta politika bila usmerena na kriminalne aktivnosti za razliku od legitimnih vojnih akcija. Isto tako, većina članova Veća je zaključila da se na osnovu dokaza uvrštenih u spis ne može utvrditi da je politikom VSO koju je sprovodio Momčilo Perišić usmeravana pomoć korišćena za činjenje zločina od strane VRS, niti da je Momčilo Perišić preduzimao ikakve aktivnosti mimo sprovođenja politike VSO kako bi pomagao ili podržavao takve zločine.
Većina članova Veća je napomenula da, u nedostatku zaključka o konkretnoj usmerenosti, Momčilo Perišić ne može snositi odgovornost za pomaganje i podržavanje, i na osnovu toga ukinulo osude koje se odnose na zločine VRS u Bosni.
Žalbeno veće je jednoglasno zaključilo da je Pretresno veće pogrešno primenilo pravo kada nije uzelo u obzir dokaze koji se odnose na efektivnu kontrolu koju je Momčilo Perišić imao nad pripadnicima Srpske vojske Krajine (SVK) koji su počinili zločine tokom granatiranja Zagreba. Žalbeno veće je takođe zaključilo da dokazi uvršteni u spis ne potvrđuju van razumne sumnje da je Momčilo Perišić imao efektivnu kontrolu nad tim pripadnicima SVK u vreme granatiranja Zagreba.
Žalbeno veće je posebno navelo dokaze da je Momčilo Perišić naložio da se granatiranje Zagreba obustavi, ali da to nije učinjeno. Žalbeno veće je takođe zaključilo da nema uverljivih dokaza da je za vreme granatiranja Zagreba Momčilo Perišić bio u poziciji da izdaje naređenja ili da disciplinski kazni vojnike na službi u SVK.
Žalbeno veće je napomenulo da, u nedostatku zaključka o efektivnoj kontroli, Momčilo Perišić ne može snositi odgovornost kao nadređeni, i na osnovu toga Momčilu Perišiću ukinulo osude koje se odnose na zločine SVK počinjene u Hrvatskoj.
U svetlu ove oslobađajuće presude Momčilo Perišić će biti pušten na slobodu odmah nakon današnjeg pretresa, čim se obave potrebne formalnosti.
Momčilo Perišić se predao Međunarodnom sudu 7. marta 2005.
Povezani tekstovi
