Direktor “Veritasa” Savo Štrbac, Eugen Jakovčić iz udruženja “Documenta” i Nemanja Stjepanović iz Fonda za humanitarno pravo saglasili su se u emisiji “N1 direktno” da poseta predsednika Aleksandra Vučića Zagrebu može biti dobar signal za nastavak rada na rešavanju otvorenih pitanja, poput pitanja nestalih.
Gosti emisije “N1 direktno” podsetili su da pitanja o kojima su razgovarali predsednici Srbije i Hrvatske – Aleksandar Vučić i Kolinda Grabar Kitarović – nisu nova, već da se godinama radi na njima, ali da je u poslednjih nekoliko godina došlo do stagnacije.
“Ovde su bili sastanci sve do 2015. redovni, bar dva godišnje, onda je bio red na Zagreb da zakaže sastanak i još nisu zakazali, ali i pored toga je bilo aktivnosti”, rekao je Štrbac i podseća da je tokom rata bio član komisije tzv. Republike Srpske Krajine koja je sa hrvatskom stranom i po dva-tri puta nedeljno razgovarala o zarobljenima i nestalima, čak i “kad se najviše pucalo”.
Direktor “Veritasa” rekao je i da, posle sastanka Vučića i Grabar Kitarović, očekuje da bar još nekoliko desetina srpskih porodica bude pozvano u Zagreb na identifikaciju pronađenih posmrtnih ostataka, kao i da će doći do još ekshumacija “kad se prolepša vreme”.
U emisiju se iz Zagreba uključio i Eugen Jakovčić iz udruženja “Documenta” koji je ocenio da je vrlo važno to što je Vučić došao u posetu Hrvatskoj, jer se odnosi dve zemlje ne mogu svesti na “jedan incident u Glini”, iako mu ke, kako kaže, čudno šta je sprečilo predsednika Srbije da se izvini, jer bi to naišlo na razumevanje “pristojnijeg dela hrvatske javnosti koja je i dočekala sa odobravanjem ovu posetu”.
Jakovičić je istako da dok god postoji i jedna osoba koja čeka na odgovor gde su njeni najmiliji, i dok god se ne vrate povratnici, ovakve susrete treba podržavati i češće održavati.
“Oni su ne nedirektan način reflektuju na sve te komisije. I Hrvatska, i Srbija, i Kosovo, i BiH imaju institucionalne mehanizme, ali je potreban politička podrška. Verujem da će ubrzati rad različitih institucija”, naveo je on.
Posetu Vučića Zagrebu pozitivno je ocenio i Nemanja Stjepanović iz FHP-a koji je, međutim, ocenio da je sada pitanje hoće li susret šredsednika Srbije i Hrvatske podstaći državne i mešovite komisije da počnu da rade.
Pored toga što je pitanje nestalih opterećeno politikom, drugi problem, prema njegovim rečima, je to što je otkrivanje sudbine nestalih povezano sa otkrivanjem ratnih zločina, odnosno njihovih počinilaca.
Podseća i da od otkrivanja tri masovne grobnice u Srbiji sa oko 900 tela 2001. godine, gotovo ništa nije urađeno sve do 2013. godine kada su otkrivena 54 tela u masovnoj grobnici u Rudnici.
Uprkos tome što su i Štrbac, i Jakovčić, i Stjepanović bili saglasni kada je reč o tome da se sudbina nestalih osoba iz sukoba 90-ih mora rasvetliti, gosti emisije “N1 direkto” oštro su se sukobili kada je u pitanju broj nestalih osoba.
Naime, Jakovčić je izneo podatak hrvatske državne komisije da se iz perioda od 1991. do 1995. godine, 1.905 osoba vodi kao nestalo, od čega se otprilike 1.005 odnosi na Hrvate, a oko 900 na Srbe.
Štrbac je oštro osporio taj broj. Tvrdi da Hrvatska država od srpske zajednice traži da prizna da je imala manje žrtava, pa će im “sve oprostiti”.
Jakovčić je poručio da je način na koji Štrbac govori neprihvatljiv. “Unosi nemir i stvara veliku štetu, ne samu u procesu nalaženja nestalih, nego i u procesu pomirenja (…) ‘Dokumenta’ je koristila i vaše podatke do kojih ste došli, sve dodatno proveramo, zato je taj proces spor (…) Izlazimo tek kad imamo pokrivenu svaku brojku sa svakim imenom, upravo da se ne bi manipulisalo”, istakao je on.
Štrbac je priznao da u spiskovima nestalih nekada dolazi do propusta. Bilo je slučajeva da neko izmisli nestalu osobe, poput, kako je rekao, jedne devojke koje je prijavila nestanak izmišljenog muža da bi dobila neku potvrdu, a dešavalo se da porodice koje su Crvenom krstu prijavile nestanke svojih bližnjih, nisu javile da su ih u međuvremenu pronašle.
“Dobili smo iz Hrvatske mrtvački sanduk sa identifikovanim telom. Čovek nazove porodicu da preuzme posmrtne ostatke, i javi se stara žena i kaže: ‘A daću ja vama njega, pa vi s njim porazgovarajte', i kaže čovek: ‘Ja sam taj’. Pa kako si ti taj kad si u sanduku!? Što se nisi odjavio”, priseća se Štrbac.
Život običnog čoveka važniji od ratne odštete
Tokom susreta Vučića sa hrvatskim premijerom Andrejom Plenkovićem otvoreno je i osetljivo pitanje ratne odštete. Štrbac je rekao da je iznenađen što se Plenković poziva na član sporazuma o normalizaciji odnosa Hrvatske i Srbije koji se, pre svega odnosi na izbeglice i kojim je predviđeno sklapanje sporazuma o naknadi za svu uništenu imovinu što, kako kaže, nikada nije realizovano.
Kaže da nakon što je Međunarodni sud pravde odbacio tužbu Hrvatske protiv Srbije za genocid, kao i kontratužbu koju je podneo Beograd, dve zemlje nemaju mogućnost da idu pred neki međunarodni sud, ali da Zagreb može da uslovljava evrointegracije Srbije insistiranjem da se reši pitanje ratne odštete.
Jakovčić je rekao da “velike priče” o tužbama za genocid i ratnoj odšteti, izgledaju bespredmetno kada povratnici u Hrvatsku žive u selima koja nemaju struju i vodu.
“Ti ljudi su u jako teškoj poziciji. Kad se pogoršaju odnosi dve države, reflektuju se na njihove živote”, upozorio je on i dodao da se civilnim žrtvam rata ne nudi nikakvo obeštećenje, dok su borci u Srbiji i branitelji u Hrvatskoj uvek privilegovani.
Ako postoje međusobne obaveze Srbije i Hrvatske, najbolji način je da se one reše tako što će se obični ljudi obešteti, što će im se omogućiti struja i osnovni uslovi za život, ističe Jakovčić.
Stjepanović je dodao i da se u Srbiji porodice nestalih ne tretiraju kao žrtve rata, a da taj status nemaju čak ni porodice žrtava akcije “Oluja”.
“Suština je da ovaj susret bude prvi korak da se učini sve da se pojedinci obeštete, a države neka razgovaraju između sebe o tom obeštećenju”, poručio je on.
Povezani tekstovi
