Advokat Vejn Džordaš (Wayne Jordash) branilac Jovice Stanišića, ocenio je da je “očigledno nezakonita” današnja pravosnažna presuda kojom je sud u Hagu osudio njegovog klijenta na 15 godina zatvora kao člana udruženog zločinačkog poduhvata progona nesrba iz Hrvatske i BiH, 1992-95.
„Suditi čoveku 20 godina i onda ga osuditi na ovoj očigledno nezakonitoj osnovi nije samo tragedija za Stanišića, nego i za nasleđe Tribunala i za legitimnost međunarodne pravde“, izjavio je Džordaš za Betu.
Posle presude Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove, naslednika Haškog tribunala, Džordaš je naveo da Stanišić nije osuđen po principu individualne odgovornosti, već po „kolektivnoj odgovornosti za ono što su drugi srpski lideri uradili ili nameravali da urade“.
Žalbeno veće Tribunala danas je Stanišića i saoptuženog Franka Simatovića Frenkija proglasilo krivim za zločine u BiH i Hrvatskoj, kao članove udruženog zločinačkog poduhvata progona nesrpskog stanovništva, i povećalo im prvostepenu kaznu sa 12 na 15 godina. Sud ih je pravosnažno osudio za progon, ubistva, deportaciju i prisilno premeštanje u Bijeljini, Doboju, Bosanskom Šamcu, Zvorniku, Sanskom Mostu, Trnovu i u Dalju, 1992-95.
Time je poništena prvostepena presuda iz juna 2021. kojom je bilo utvrđeno da Stanišić i Simatović nisu bili u zločinačkom udruženju iako su znali za njegovo postojanje. Oni su prvostepeno bili osuđeni samo za pomaganje i podržavanje zločina Crvenih beretki u Bosanskom Šamcu, s proleća 1992. godine.
Glavni tužilac Serž Bramerc (Serge Bramertz) precizirao je u komentaru današnje presude da su protagonisti tog zločinačkog poduhvata, zajedno sa Stanišićem i Simatovićem, bili tadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević i vođe Srba iz Hrvatske i BiH, te Željko Ražnatović Arkan.
Branilac Džordaš je, međutim, u izjavi Beti konstatovao da je žalbeno veće Tribunala počinilo grešku proglašavajući Stanišića članom zločinačkog udruženja zato što „ne razume osnove prava o udruženom zločinačkom poduhvatu“.
Ti pravni propisi, po Džordašu, „zahtevaju da osuđena osoba značajno doprinese zločinima koji su deo kriminalnog plana“.
„To je od ključne važnosti za pravičnu procenu zločinačke namere. Umesto da proceni Stanišićev doprinos, za koji je prvostepeno veće utvrdilo ne samo da nije značajan, već da je, u stvari, i nepostojeći, žalbeno veće je nepropisno Stanišiću pripisalo doprinos drugih srpskih zvaničnika“, tvrdi advokat Džordaš.
Po njemu, to kod žalbenog veća pokazuje „fundamentalno nerazumevanje načina na koji pravo i principi legalnosti i krivične odgovornosti funkcionišu“.
„Drugim rečima, Stanišić je osuđen ne za svoj doprinos zločinima, već gotovo isključivo na osnovu delovanja drugih srpskih lidera“, navodi Džordaš.
Ako se, po braniocu, u obzir uzme nalaz iz prvostepene presude o Stanišićevom „minimalnom doprinosu zločinima 1992. godine“ i čak ako se tome doda da je on, po današnjoj presudi žalbenog veća, doprineo zlodelima iz 1995. godine, to „očigledno nije dovoljno za zaključak da je on značajno doprineo svim zločinima u Hrvatskoj i BiH, 1992-95“, do kojeg je došlo žalbeno veće.
„Ostavljajući po strani odsustvo obrazloženja za ovaj neuobičajen nalaz, to nije individualna odgovornost, već kolektivna odgovornost za ono što su drugi srpski zvaničnici uradili i nameravali da urade“, zaključio je Džordaš.
Proces Stanišiću (72) i Simatoviću (73), uključujući prvo i ponovljeno suđenje, trajao je 20 godina i najduži je u istoriji suda u Hagu.
Stanišić i Simatović su prvi zvaničnici Srbije koji su pravosnažno osuđeni za zločine u BiH i Hrvatskoj.
Kao odsluženi deo kazne, sud je Stanišiću priznao 7,2 godine, a Simatoviću 8,3 godine. Kada odsluže dve trećine kazne, odnosno 10 godina, oni će moći da zatraže od suda prevremeno oslobađanje.
Povezani tekstovi
