Novinarka portala N1 Julijana Mojsilović koje je u vreme akcije “Oluja” izveštavala iz Knina kao reporterka agencije AP kaže da ljudi u tadašnjoj Republici Srpskoj Krajini jesu očekivali sukob sa hrvatskim snagama, ali ne i pogrom stanovništva. Ističe da su Srbi u Hrvatskoj očekivali pomoć od Srbije i Republike Srpske koja je izostala zbog čega su se osećali izdanim.
Mojsilović je sa dva snimatelja i dva fotografa u Knin došla nedelju dana pre “Oluje”, i to vreme su bili jedini novinari sa strane u gradu.
Prvih dana do početka “Oluje” su, kako kaže, pokrivali dnevne razmene vatre, i ljudi s fronta su pričali da je neizbežno da se nešto dogodi, s tim što, kako ističe, niko nije očekivao da će to biti pogrom naroda.
“Očekivali su kratkotrajni rat u kojem će dobro prpći, i računali su na apsolutnu podršku i Republike Srpske i Srbije. Verovali su Beogradu”, priseća se Mojsilović i podseća da su se 3. avgusta u Ženevi vodili ključni pregovori Knina i Zagreba na kojima je sprpska strana na kraju prihvatila plan Z4, ali to nije bilo dovoljno hrvatskim vlastima koje su želele potpunu kapitulaciju.
“Razgovarala sam sa čovekom na prvoj liniji fronta, koji mi je rekao: ‘Ako se danas ništa ne potpiše, sutra počinje rat’. U 5 ujutro pala je prva granata, nedaleko od nas (hotela gde su bili novinari). Mene je detonacija oborila s kreveta. Osposobili smo taj satelitski telefon, probuidila sam šeficu u Beču i rekla: ‘Počelo je’. To je bila prva vest u svetu da je ‘Oluja’ počela”, priča novinarka N1.
U gradu su se već videli efekti razaranja, a kod ljudi strah, iznenađenje, šok i potpuna konfuzija.
“Hiljadu i petsto granata je palo na taj maleni Knin! Pokušali smo da ostanemo u gradu da sačekamo kraj priče. U štabu gde je bio Unprofor rečeno nam je da ne mogu da nam pruže zaštitu i mi smo se spakovali i krenuli put Banjaluke. Povezli smo i dve žene sa decom koje nisu ni znale gde su im muževi. Usput smo sreli početak kolone koja je kasnije izgledala kao bibilijska slika. Onda smo svaki dan iz Banjaluke išli put Knina da bismo razgovarali sa ljudima”, navodi ona.
Priseća sae i razgovora sa predsednikom RSK Milanom Martićem, dan uoči “Oluje”, kada joj je na pitanje da li će ih Beograd ostaviti na cedilu ako pregovori u Ženevi propadnu, odgovorio da je razgovarao sa Slobodanom Miloševićem koji mu je obećao podršku.
“Dogodilo se suprotno, i ne znam kako bih tačno opisala to njihovo raspoloženje između ljutnje, očaja, razočaranosti, kao da nisu shvatili šta se događa. Do juče je Milošević bio čovek čije bi stope ljubili, a preko noći je postao izdajnik. Ostavio ih je na cedilu. Nikakva pomoć nije stigla ni iz Republike Srpske, ni iz Srbije”, ističe Mojsilović.
Bila je i svedok napada hrvatskih aviona na izbegličku kolonu, ali ističe da joj je adrenalin savladao strah, i da za sve vreme izveštavanja zaplakala samo jednom.
Navela je i da su joj ljudi iz Knina pričali kako su pojedini dobrostojeći Srbiji grad napustili nekoliko dana pre “Oluje” što ukazuje da su neki možda i ranije znali šta će se dogoditi.
Povezani tekstovi
