Dva su istorijska datuma tokom godine kada su odnosi Hrvatske i Srbije na posebnom testu. Jedan je godišnjica obeležavanja akcije „Oluja“, tokom koje je 1995. iz Hrvatske proterano više od 200.000 Srba, a drugi je datum koji je obeležen ovih dana – godišnjica proboja logora Jasenovac u Drugom svetskom ratu. Iako na mesto stradanja najmanje 700.000 Srba, Jevreja i Roma svake godine dolazi hrvatski državni vrh, ni ovog puta sve nije prošlo bez skandala – premijer Hrvatske Andrej Plenković je relativizovao ustaški pozdrav “Za dom spremni”, što je naišlo na brojne osude, uz ocene da je to nedopustiv potez. Ali, nije to jedina vest koja je ovih dana propraćena u Srbiji, jer je gotovo istovremeno zabeležen novi incident u Zagrebu – pravoslavna crkva u centru tog grada je bila na meti vandala.
Kolonom sećanja i prigodnim programom u Jasenovcu je u sredu obeležena 81. godišnjica proboja logoraša iz tog ustaškog koncentracionog logora iz Drugog svetskog rata. Osim hrvatskog državnog vrha, prisustvovali su preživeli logoraši, predstavnici naroda žrtava, antifašista, diplomatskog kora i političkih stranaka. Za razliku od ranijih godina kada je bilo podela oko komemoracije jer je postojalo nezadovoljstvo zbog izostanka izričite zabrane ustaškog pozdrava “Za dom spremni” – ovoga puta nije bilo takvih trzavica. Plenković je ovom prilikom izjavio da njegova vlada ne relativizuje Nezavisnu Državu Hrvatsku (NDH).
“Nema relativizacije. Mi smo ovde deset godina. Ja sam premijer deset godina i svih deset sam ovde. Naše izjave su jasne i relativizacija živi možda u komunikacijskom prostoru, ali ako pogledate supstancu, nje nema”, rekao je Plenković novinarima.
Odbrana sporne Tompsonove pesme
Međutim, nakon toga je pokušao da opravda kontroverznog pevača Marka Perkovića Tompsona, odnosno njegovu spornu pesamu “Bojna Gavnoglave”, koja počinje pokličom “Za dom spremni”. Tako je na pitanje može li se graditi kultura sećanja, a na koncertima uzvikivati taj ustaški pozdrav, Plenković rekao da je pesma nastala u “drugom kontekstu”.
“Što se tiče te jedne jedine pesme vezane za početak Domovinskog rata, puno smo puta opisali u kojem je kontekstu napravljena i spevana – kao budnica u Domovinskom ratu i to treba odvojiti od onoga što se odnosi na Drugi svetski rat”, kazao je Plenković, navodeći i da je pesma “nastala u vreme velikosprske Miloševićeve agresije na Hrvatsku”.
U Jasenovcu je tog dana bio i bivši hrvatski predsednik Stipe Mesić, koji je kritikovao državni vrh da relativizuje NDH i zločine ustaškog režima. On je rekao da je “koncentracioni logor Jasenovac bio gubilište, jedno od najpoznatijih u Evropi, u koje su ljudi dolazili da bi bili ubijeni jer su bili druge vere ili druge nacionalnosti, NDH je bila zločinačka tvorevina stvorena da ubija”.
“Pod tim pozdravom su ljudi upućivani u Jasenovac, pod njim su zatvorenici slušali svoje čuvare u logoru i one koje su ih likvidirali, tukli i mučili. Nema nikakve sumnje da između toga pozdrava i onih koji su 91. i 90-ih koristili taj pozdrav postoji veza i poveznica. Ako spominjemo pevače, nemojmo zaboraviti da je bilo razdoblje kada se nije samo pevalo o Ivanu i košulji s Kupresa ili drugim pesmama, nego eksplicitne pesme o Jasenovcu i Gradiški Staroj, Maksu Luburiću, zapovedniku toga logora”, kazao je Pupovac.
“Opasna relativizacija”
Predsednik Dokumentaciono-informacionog centra “Veritas” Savo Štrbac kaže za NIN da je opasna relativizacija pokliča “Za dom spremni”. Ocenjuje da se Plenković godinama, zarad političkih poena, dodvorava desničarskoj struji u Hrvatskoj.
“Plenković potiče iz antifašističke, partizanske porodice, u tom duhu je odgojen, njegovi su bili visokopozionirani u komunističkom sistemu, a on ni devedesetih nije omirisao barut u ratu, jer je odmah po završetku fakulteta otišao u diplomatiju. On je 2016. došao na vlast kako bi uljudio i Hrvatsku i HDZ, koji je prethodno u vreme Tomislava Karamarka skrenuo skroz udesno. U prvom mandatu se ponašao kao Evropejac, za koalicione partnere je uzimao manjine, među kojima i Srbe, ali se sada, u trećem mandatu, pretvorio u čoveka koji sve više šuruje sa fašističkim idejama i ljudima koji rehabilituju ustaštvo, poput Tompsona. Plenković se potpuno razotkrio u julu prošle godine, kada je na zagrebački Hipodrom, gde je Tompson imao koncert, došao sa decom da se zapravo pokloni tom pevaču. Ja sam i sada ubeđen da on sve ovo radi zarad političkih poena, da on privatno ni ne sluša takvu muziku i da mu se gadi taj Tompson i sve što on radi, ali da bi opstao na vlasti mora da sarađuje i da podilazi upravo ovakvim elementima. Znate, u hrvatskom društvu imate dve velike grupacije i ko dobije većinu ljudi iz njihovih redova dobiće ili zadržati vlast. Prva grupacija su vernici, jer zna se koliko je crkva uticajna u Hrvatskoj i koliko se sluša njeno mišljenje, a druga su branitelji, odnosno veterani, kojih je, po nekim registrima, više od pola miliona”, navodi Štrbac.
Istovremeno, javnost je ove nedelje ostala zatečena i vandalskim napadom na Saborni hram Srpske pravoslavne crkve na zagrebačkom Cvetnom trgu. Napadač, koji je u međuvremenu priveden, u noći između srede i četvrtka je bacao stolice i druge predmete iz obližnjeg ugostiteljskog objekta prema ulazu u hram, ogradi i porti. Tom prilikom je, saopštila je Mitropolija zagrebačko-ljubljanska, pričinjena materijalna šteta, a oštećen je i vitraž star sto godina.
Serija incidenata
Podsetimo, u Hrvatskoj se od prošlog leta beleži novi talas divljanja desnice. Pomenimo samo neke od primera. Na Tompsonovom koncertu u julu u Zagrebu, kojem je prisustvovalo pola miliona ljudi, čuo se ustaški pozdrav “Za dom spremni” (ZDS), što nije sankcionisano, a potom se isti poklič čuo i u Hrvatskom saboru. Krajem oktobra se u Saboru, na skupu koji su organizovale radikalno desne stranke Hrvatski suverenisti i Dom i nacionalno okupljanje, moglo čuti da je Jasenovac bio “radni logor” u kojem su “majstorske radionice” bile na tako dobrom glasu da su se đaci iz drugih delova tadašnje NDH “dobrovoljno javljali za praksu u tim radionicama”, a takođe je znatno umanjivan broj Srba, Jevreja i Roma koji su tokom Drugog svetskog rata stradali u ovom logoru. Hrvatski mediji su, inače, ovaj događaj opisali kao možda najgrozomorniji događaj u istoriji Sabora.
Naredni incident je zatim zabeležen početkom novembra u Splitu, kada je grupa od 50 huligana odevenih u crno upala u prostorije kulturnog centra i prekinula program manifestacije “Dani srpske kulture”, uzvikujući ustaške pozdrave, među kojima i “Za dom spremni”. Nešto kasnije se i u Zagrebu više desetina maskiranih muškaraca okupilo ispred Srpskog kulturnog centra, klicali su ustaške pokliče i pevali ustaške pesme, a razišli su se tek nakon dolaska policije.
Boban Karović
