Сутра се навршава 31 година од ликвидације девет припадника Српске војске Крајине на Динари које су претходно заробили припадници Хрватског вијећа одбране /ХВО/ и Хрватске војске, а за овај злочин до данас нико није одговарао, саопштено је из Документационо-информационог центра “Веритас”.
Убијени Срби били су познаници, комшије и рођаци из буковичких села Братишковаца, Ивошеваца, Велике Главе, Ервеника и Кистања, а заробљени су 26. јула 1995. године на Динари, на предјелу Медено брдо.
Везисти Српске војске Крајине ухватили су разговор на непријатељској страни који потврђује да су српски вијници заробљени живи.
Ускоро је почела и хрватска злочиначка акција “Олуја” која је довела до пада Републике Српске Крајине, егзодуса крајишких Срба и великог броја нових жртава, због чега је ова група са Динаре пала у други план, наводе из “Веритаса”.
У току 1998. године, посредством Комисије за нестала лица Херцег Босне, стигла је вијест да су ловци на Динари у једној вртачи на предјелу Медено брдо уочили гомилу костију.
Из “Веритаса” подсјећају да су представници Комисије за нестала лица Републике Српске, са колегама из комисије Херцег Босне, отишли на увиђај и уз помоћ хеликоптера Сфора из вртаче су извучене кости шесторице убијених и пребачене у Бањалуку.
Посмртни остаци тројице војника из ове групе ексхумирани су у априлу 1996. године из масовне гробнице “Камен” код Гламоча.
Из вртаче на Меденом брду ексхумирани су посмртни остаци Здравка Вујка, Миленка Радишића из Велике Главе, Дамира Манојловића из Ивошеваца, Милана Мацуре из Кистања, те Љубомира и Милорада Урукала из Братишковаца.
Из масовне гробнице “Камен” извучени су посмртни остаци Маринка и Винка Ковачевића из Ервеника и Жељка Ераковића из Братишковаца.
Иако су кости биле опожарене пронађени су докази који су идентификовали групу. У то вријеме у Републици Српској још није вршена идентификација ДНК методом, а класичним путем кости се нису могле потпуно раздвојити, те су породице одлучиле да их сахране заједно на Пердуовом гробљу у Бањалуци.
Удружење Далматинаца у Бањалуци је овој деветорици бораца Српске војске Крајине на улазу у Пердуово гробље 2004. године подигло споменик у облику четвороугаоне мермерне плоче са православним крстом на врху.
За овај злочин још нико није одговарао ни пред домаћим ни пред међународним судовима иако локација на којој су пронађени посмртни остаци српских војника и повреде на пронађеним костима, те трагови на одјећи, обући и опреми несумњиво указују да су убијени по заробљавању и бачени у вртачу, односно масовну гробницу и иако су њихове убице прекршиле све законе и обичаје ратовања, указују из “Веритаса”.
