Hrvatska je većinskim delom učestvovala na strani fašističkih dražava, a na osnovu velike manjine je prevedena na stranu antifašizma, rekao je za Novo jutro Televizije Pink Momčilo Diklić, istoričar.
“Današnjem hrvatskom društvu, i katoličkoj crkvi, okosnicu te države čini režim nezavisne države Ante Pavelića. To je stvarno. A formalno nije tako, jer u dokumentima kao što je Ustav oni se pozivaju na antifašizam”, rekao je Diklić.
Kako kaže, činjenica je da hrvatsko društvo puno više izdvaja sredstava za obeležavanje Blajburga, nego što radi za borbu protiv antifašizma.
“Oni pokazuju šta je njihova prava orijentacija. Pred svetom pokušavaju obmanu tvrdeći da nije tako, ali EU, zatim SAD, prihvatile su rasistički stav Tuđmana, i sada dolaze u sukob sa Evropom. Sada kada oni masovno oslovljavaju nacističkim pokretima vidi se kakvo je to društvo. Sada je izašao Mesić i rekao jednu istinu, da je Blajburg mit da tamo niko nije stradao, da je to predaja”, rekao je Diklić.
Kako kaže, tamo je stradalo ispod 20 hiljada među kojima su bile i srpske jedinice.
“Da smo prihvatili to da se žrtve prebace u Srbiju, pomogli bi da se sruši taj mit koji je izgrađen u svetu, koji je služio za razbijanje Jugoslavije”, rekao je Diklić.
75-godišnjica takozvane Blajburške tragedije juče je obeležena na tri mesta, u Blajburgu, Zagrebu, i u Sarajevu. Savo Štrbac, predsednik dokumentaciono-informacionog centra Veritas rekao je da veruje da bi da nije bilo koronavirusa svi bi zapravo otišli u Blajburg i tamo obeležili godišnjicu, kao i svih ovih godina.
“1995. godine je sabor Hrvatske preuzeo pokroviteljstvo nad ovom manifestacijom žrtve Blajburga”, rekao je Štrbac.
Štrbac je istakao da smo nedavno proslavili Dan pobede kada se završio Drugi svetsi rat. Kako kaže, na taj dan se očekivalo da se predaju islinzi u tadašnjoj državi, ustaše, četnici, domobrani, ali neki su nastavili put prema Austriji sa namerom da se predaju saveznicima.
Kako kaže, nisu svi pobijeni, neki su išli na taj put gde su ih vodili peške gde su se predali, kroz Sloveniju, Vojvodinu, do Makedonije čak, prolazili su, kako kaže, kroz mesta koja su stradala u Drugom svetskom ratu i narod je, dodaje izlazio, iscrpljivao ih glađu, batinao ih i stradalo ih je dosta u tim kolonama.
Diklić kaže da je jako bitni da se zna da su oni produžili ratovanje, nisu hteli da se predaju.
“Kada se to desilo, to tovarenje i vraćanje, bila je velika neizvesnost i teška situacija. Nisu se mogli predati. To je bila velika hrpa zločinaca”, rekao je Diklić.
Dodaje da su ti domobranci svi uglavnom bili pobijeni.