Позвао сам судије да се и сада не двоуме него да следе приступ који су имали и 2007. године, када су у процесу БиХ против Србије усвојили релативно рестриктиван и конзервативан приступ тумачењу геноцида
Хаг – Мој циљ није био да сугеришем поређење између операције „Олуја” и нацистичког холокауста. Уместо тога, објашњавао сам да записници са састанака, као што су Бриони и Ванс, могу бити предмет бенигног тумачења, уколико се посматрају ван контекста дешавања, каже за „Политику” професор Вилијам Шабас, члан нашег правног тима, коментаришући оптужбе које су са хрватске стране протеклих дана стизале на његов рачун.
– Ми знамо шта значи израз „коначно решење” који се користио на конференцији у Вансу зато јер знамо контекст у коме је такав израз употребљен, од нацистичког антисемитизма који је претходио конференцији, до политике истребљења која је потом уследила. Неки су покушали и да брионски састанак представе небитним. Такав предлог је имало и Жалбено веће Хашког трибунала у предмету „Готовина” и наравно, то је била позиција Хрватске током расправе пред МСП-ом. Али, када се тај састанак стави у контекст, са свешћу о Туђмановим расистичким ставовима и његовом јасном намером да се испразни Крајина тако да тамо где су Срби живели генерацијама насели Хрвате, а такође уз уважавање свега што се догодило, онда не може бити никакве сумње о томе који је значај и смисао брионског састанка – објашњава професор Шабас.
Како оцењујете ову јавну расправу?
Јавна расправа је важан део поступка пред Међународним судом правде. Она даје могућност да се појасне докази и закон, те да се пажња усредсреди на конкретна питања. Мислим да је Србија увелико искористила ову прилику. Она је била у стању да се супротстави мањкавостима хрватског случаја. Србија је такође на јасан и елоквентан начин објаснила јавности природу хрватских напада за време операције „Олуја”. Током поступка, српски тим се држао достојанствено и професионално, чиме је зарадио поштовање судија и свакога ко је присуствовао поступку.
Колики је значај одлуке МСП-а за евентуалне будуће случајеве? Видели смо колико се сада често позивају на одлуку суда из 2010. године, када је пресудио да Декларација о независности Косова није противна међународном праву. То сада користе и Крим и Венеција и Шкотска…
Немогуће је говорити о значају одлуке за будуће случајеве док је не будемо видели. Многе судије овог суда сматрају да је њихова улога да унапредезакон. То значи да они доносећи пресуде имају у виду, не само разрешење спора између конкретних странака, него и то колико могу да допринесу унапређењу законодавства. Када је 2007. године доносио одлуку по тужби БиХ против Србије, суд је веома корисно појаснио како треба тумачити члан 2 Конвенције о геноциду. Тада је усвојен релативно рестриктиван и конзервативан приступ тумачењу геноцида. У мојим поднесцима покушао сам да покажем како је овакав приступ генерално прихваћен и коришћен од 2007. године. Позвао сам судије да се и сада не двоуме него да следе приступ који су имали и 2007. године.
Povezani tekstovi
