POSLE PODIZANjA OPTUŽNICE ZA ZLOČIN NA „PETROVAČKOJ CESTI”
Korišćeni su i materijali MUP-a Republike Srpske, zapisnici o uviđaju, fotodokumentacija, iskazi svedoka, medicinska i vojna veštačenja
Optužnica protiv četvorice oficira Vojske Hrvatske koji se terete da su u akciji „Oluja” 7. i 8. avgusta 1995. godine naredili avionsko raketiranje kolone izbeglica na Petrovačkoj cesti, kod Bosanskog Petrovca, kao i u mestu Svodna kod Bosanskog Novog, podignuta je nakon višegodišnjeg pretkrivičnog postupka i istrage koja je trajala oko godinu dana tokom kojih su prikupljeni mnogobrojni dokazi.
Kako „Politika” saznaje, kao dokazi u postupku protiv Vladimira Mikca, Zdenka Radulja, Željka Jelenića i Danijela Borovića korišćena je dokumentacija i informacije koje je Tužilaštvo za ratne zločine (TRZ) pribavilo od Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju, materijalni dokazi MUP-a Republike Srpske, zapisnici o uviđaju, fotodokumentacija, iskazi svedoka, medicinska i veštačenja vojne struke.
Prema rečima našeg sagovornika bliskog istrazi, u radu na prikupljanju dokaza uložen je veliki trud i napor s obzirom na to da je od predmetnog događaja prošlo nepunih 27 godina.
– Dve i po decenije se niko nije bavio ovim zločinom, niti nekim drugim koji su počinjeni u „Oluji”. Da li se vodi još neki postupak u vezi sa ratnim zločinima počinjenim tokom pomenute vojne akcije, ne može se otkrivati jer je reč o postupcima koji nisu dostupni za javnost. Pravedno je da se gone svi učinioci za koje postoji sumnja da su izvršili ratni zločin ili neko drugo krivično delo iz oblasti međunarodnog humanitarnog prava. Cilj modernog i demokratskog društva je da se procesuiraju zločinci bez obzira na to kojoj zaraćenoj strani su pripadali. Zločinac nema veru i naciju, a žrtve zaslužuju pravdu koja je spora a istorija je pokazala i dostižna – kaže naš sagovornik.
U optužnici protiv hrvatskih oficira, Tužilaštvo za ratne zločine je, kako saznajemo, predložilo da se okrivljenima sudi u odsustvu.
– Reč je o institutu koji je propisan Zakonikom o krivičnom postupku. Svakako da predstavlja način da se dođe do epiloga i do pravnosnažne presude. Imajući u vidu da zakon propisuje suđenje u odsustvu, a da je veliki broj okrivljenih nedostupan državnim organima koji vode postupak, ovo je jedini i na zakonu zasnovan način da se dođe do zadovoljenja pravde za žrtve – navodi naš sagovornik.
Napominje da nadležnost TRZ-a nije posebna u odnosu na tužilaštva u regionu ili u Evropi kada je reč o nadležnosti za procesuiranje ratnih zločina. Pitanje peocesuiranja ovih zločina je civilizacijsko, naglašava naš sagovornik, i ono će i preventivno delovati za svaki budući eventualni ratni sukob.
– Poznato je da ratni zločin ne zastareva što otvara mogućnost procesuiranja osumnjičenih dokle god su živi. Količina humanosti zavisi od uspešne primene dobrih zakona i savesnosti učesnika u ratu. Tužilaštvo u Hrvatskoj koje se bavi ratnim zločinima takođe vodi postupke protiv osumnjičenih koji nisu njihovi državljani i za zločine koji se nisu desili na njihovoj teritoriji. Tužilaštvu iz Hrvatske nije smetalo kada su TRZ-u ustupali predmete za zločine koji su se desili na teritoriji Republike Hrvatske, a sudili se pred sudom u Beogradu, dakle u Republici Srbiji, protiv srpskih državljana – zaključuje naš sagovornik.
Miroslava Derikonjić
Povezani tekstovi
