D.I.C. Veritas

Politika, 02.07.2016., Savo Štrbac: U anketama podrška Hasanbegoviću za lidera HDZ-a

Skupština Srbije nikada nije priznala RSK, dok su Hrvatsku i Sloveniju pre četvrt veka priznale Nemačka, Vatikan i EZ

Hrvatska je 25. juna obeležila dan državnosti, mnogo skromnije nego što je planirano – umesto trodnevnog, slavlje se svelo na jedan dan, a svečana sednica „samoraspuštenog” Hrvatskog sabora održana je pred polupraznom sabornicom na kojoj je govorio i nedavno opozvani predsednik vlade Tihomir Orešković.

Šta to Hrvati obeležavaju kao Dan državnosti?

Hrvatske vlasti su 19. maja 1991. održale referendum na kojem su se građani Hrvatske izjašnjavali o budućem položaju svoje republike. Najveći deo njih – više od 92 procenta – izjasnio se za samostalnost, iako je referendumsko pitanje ostavljalo mogućnost ostanka Hrvatske u savezu suverenih jugoslovenskih republika.

Kada je Hrvatska odlučila da organizuje referendum o statusu RH, i krajinsko rukovodstvo je donelo odluku o sprovođenju referenduma „o prisajedinjenju Srbiji i za ostanak u Jugoslaviji sa svima koji to žele” (održan 12. maja). Na području SAO Krajina izlaznost je iznosila 79 procenata svih birača od kojih je za „za” glasalo 99,8 procenata.

U skladu s rezultatima izjašnjavanja, Skupština SAO Krajine je 16. maja potvrdila odluku Izvršnog veća od 1. aprila iste godine o „prisajedinjenju Republici Srbiji”, a Hrvatski sabor je 25. juna iste godine doneo odluku o suverenosti i samostalnosti RH. Istog dana i Republika Slovenija je proglasila samostalnost.

Na traženje Evropske zajednice Hrvatska i Slovenija početkom jula donele su tromesečni moratorijum na odluke o osamostaljenju, kako bi se u tom roku pokušalo iznaći mirno rešenje jugoslovenske krize. Hrvatska je 8. oktobra 1991, po isteku tromesečnog perioda, proglasila nezavisnost i konačni raskid svih veza sa SFRJ.

Skupština Srbije nikada nije priznala RSK, dok su Hrvatsku i Sloveniju priznale Nemačka 23. decembra 1991, Vatikan 13. januara 1992. i EZ dva dana kasnije. Ishitrene odluke međunarodne zajednice o priznanju Slovenije i Hrvatske otvorile su put ratnom požaru na tlu tadašnje Jugoslavije. U tom ratnom požaru našli su se i Srbi u tri „autonomne srpske oblasti” koje su na Skupštini srpskog naroda u Hrvatskoj održanoj 19. decembra 1991. usvojili Ustav i proglasili Republiku Srpsku Krajinu.

U četvorogodišnjem građanskom ratu Hrvatska je, uz svekoliku pomoć saveznika, pobedila. U međuvremenu se integrisala u evroatlantske integracije – od 1. aprila 2009. punopravna je članica NATO-a, a od 1. jula 2013. i EU. Srbi su od konstitutivnog naroda sa učešćem od 12,2 procenta svedeni na nacionalnu manjinu sa trostruko manjim učešćem u ukupnoj populaciji, koja u formalnom smislu ima prava usklađena sa evropskim standardima, a u realnosti predstavlja minornu proganjanu i obespravljenu zajednicu.

Na skupovima održanim povodom dana državnosti prisustvovao je i ministar kulture u tehničkoj vladi Hrvatske Zlatko Hasanbegović za čiju smenu je nedavno na međunarodnom nivou pokrenuta peticija „zbog njegovog istorijskog revizionizma i simpatisanja kolaboracionističkog ustaškog režima”. Inače, prema anketi, objavljenoj na veb-portalu bliskom HDZ-u nekoliko dana uoči dana državnosti, daleko najviše glasova za novog šefa stranke dobio je upravo Hasanbegović sa gotovo 50 odsto podrške. To samo dokazuje da je u Hrvatskoj sve moguće.

*Dokumentaciono-informacioni centar „Veritas”

 

 

facebooktwittergoogle_pluslinkedinmailfacebooktwittergoogle_pluslinkedinmail

Komentari su isključeni.