Одговорност за континуиране нападе на Србе у Хрватској сноси и власт, односно да су ти напади резултат политичке климе која је систематски годинама подстицана или толерисана, сматра политиколог Дамир Грубиша.
У интервјуу за хрватски портал Новости, Грубиша каже да супротно мишљењима која свесно или не, минимизују нападе на хрватске Србе или их пак проглашавају „индивидуалним инцидентима”, Грубиша каже да корени те нетрпељивости и агресивности леже у темељима хрватске политике у време када је хрватска власт, након демократских избора 1990. у одговору на Милошевићеву политику стварања „велике Србије” и побуну Срба у Хрватској, кренула путем демонизације и прогона Срба, преноси Танјуг.
„Чињеница да су већ тада спроведене недвосмислена рехабилитација усташке идеологије и ревизија историје у функцији Домовинског рата има за последицу то да хрватско друштво готово тридесет година после спроводи, уместо да се уласком у Европску унију нормализовало, пре свега прихватањем антифашистичких, антирасистичких и антинационалистичких вредности те исте Европе”, каже Грубиша.
За тај хрватски пут „напред према прошлости” с ренесансом према првим фашистичким одредима, фашистичких батинашких метода, као што је то случај маскираних нападача код Книна, разбијање ћириличних плоча у Вуковару и противуставно понашање појединих политичара, одговорност дакле сноси и политичка каста на власти, рекао је Грубиша.
Гротескно је при том, каже, што су се сада сви окомили на Милорада Пуповца, па тако и заступник Миро Ковач де факто покушава да оправда етничко насиље према Србима компаративним статистикама по којима испада да је Хрватска на дну лествице учесталости таквих злочина.
Скандалозним сматра то што је председница Хрватске осуђујући „ненародне тоталитарне режиме”, одала пијетет припадницима немачких и усташких јединица које су се бориле још неколико дана након окончања рата и у свом говору изједначила југославенски комунизам с усташким режимом.
„Рекли бисмо: ревизионисти напред, остали стој”, навео је.
Амбивалентност према усташкој прошлости Хрватске или чак и отворени ревизионизам у односу на хрватски фашистички режим, нажалост, карактеристика су овдашњег јавног дискурса, истиче Грубиша.
Тај ревизионизам, истиче, уграђен је у школске програме, чиме стасају нове генерације с поремећеним системом вредности, а деструктивну улогу имају и масовни медији, посебно државна телевизија. „Нажалост, председница Републике је и сама производ, али и произвођач овакве климе. Ако бисмо хтели да будемо максимално попустљиви према њој, могли бисмо да покушамо да је оправдамо причом о њеним неадекватним саветницима који јој подмећу штошта, али би је то тада сврстало међу оне неспособне владаре, који су заробљеници својих саветника, како каже Макјавели. А у случају њеног легитимисања као усташког статисте, од поздрава „за дом спремни” до санктификације ратних злочинаца, реч је о симптому горљиве популистичке ревности у лову на гласове претпостављене већине”, истиче Грубиша.
Према Грубишу, оклевање водећих хрватских политичара да раскрсте с геноцидном усташком прошлости, толерисање усташке симболике и порука, милитаризација земље и попуштање пред хришћанским милитантним фундаментализмом баца Хрватску у историјску каљугу.
За разлику од западних демократија, хрватски је ур-фашизам, односно вечни фашизам, развио свој специфични идентитет кроз историјски ревизионизам у вези Другог светског рата и глорификацију Домовинског рата, без суочавања с ратним злочинима почињеним с предтекстом ослобађања властитих територија и изградње властите државе, каже Грубиша.
Хрватска би, сматра, морала да крене од историјског ревизионизма фашистичке прошлости при чему је не мање важан култ државе и државотворности, по којем је држава све, а појединац ништа….
Говорећи о покличу „за дом спремни”, Грубиша каже да је јасно као дан да је он фашистички и тако га треба и третирати: кажњавати као облик апологије фашизма, односно усташтва.
„Треба нам правосуђе које би било спремно да примени постојеће законе на ригорозно кажњавање свих апологета усташтва, васпитача који ће знати да протумаче трагична збивања из Другог светског рата с недвосмисленом осудом фашизма, нацизма и усташтва и да кроз грађанско образовање промиче оне вредности на којима се базира савремена Европа”, навео је.
Хрватска се, нажалост, доживљава као један од бастиона ревизионизма и све више је поистовећују с Мађарском, Пољском и другим земљама у којима такође буја ревизионизам, али њихова је релативна „олакшавајућа околност” у томе што им прошлост нема такве „монструозне епизоде као што је то била НДХ”, рекао је, између осталог, Грубиша.
Povezani tekstovi
