D.I.C. Veritas

Политика, 04.09.2016., Притвор за осумњиченог за шпијунажу

Оптужени Чедо Чоловић сатима износио одбрану пред тужиоцем. За дело које му се ставља на терет запрећена је казна затвора дужа од десет година

Више јавно тужилаштво је покренуло истрагу против Чеде Чоловића (57), осумњиченог за шпијунажу у корист Републике Хрватске и затражило да буде притворен због сумње да би боравком на слободи утицао на сведоке и поновио дело, због опасности од бекства, али и узнемиравања јавности. За дело које се Чоловићу ставља на терет запрећена је казна затвора дужа од десет година.

Према незваничним информацијама, Чоловић је пред надлежним тужиоцем износио одбрану неколико сати Подсећамо, Чоловића су у петак ухапсили припадници Безбедносно-информативне агенције, а медији су објавили да је реч о пензионисаном припаднику Војске Републике Српске Крајине.

Спекулисало се да је Чоловић пристао да одаје тајне јер га је хрватска обавештајна служба уцењивала тужбом за ратне злочине, а наводно је скупљао податке о припадницима некадашње ЈНА, али и о српској војсци.

Саво Штрбац, председник Информационо-документационог центра „Веритас” и бивши члан Комисије Владе Републике Српске Крајине за размену заробљеника и предају посмртних остатака, каже за „Политику” да Чоловићев случај, ако су тачне информације да су га уцењивали да ради за хрватску службу, није усамљен. Реч је, каже Штрбац, о хиљадама људи које су хрватски државни органи на различите начине врбовали да раде за њих.

– У свакодневним контактима са људима који су током рата избегли из Хрватске сазнајем такве ствари. Готово да не постоји човек који је избегао из Хрватске и који сада иде тамо, а да не буде позиван на испитивање. Нису то агресивна испитивања. Они користе, назовимо их, суптилне методе. Уколико људи током првог испитивања не дају информације које се од њих траже или не поклекну под притисцима, представници хрватских службе им, рецимо, долазе у кућу, у поље када раде… Умеју и по неколико пута да се враћају док човек не попусти – каже за „Политику” Штрбац.

Председник „Веритаса” објашњава да људи прихватају да надлежнима у Хрватској достављају информације из различитих разлога: због претњи подизањем оптужнице, обећања да им имовина коју су имали у власништву у Хрватској неће бити дирана и, на крају, да ће им бити враћена.

– Питање је само колико ти људи надлежнима у Хрватској могу да дају информације о којима они већ нису обавештени. Познато је да је две-три године пре уласка у Европску унију Хрватска оформила широку мрежу људи која је радила на откривању ратних злочина. Број тих људи, према информацијама којима располажем, никада није смањиван – објашњава председник „Веритаса”.

Оно што је можда најзанимљивије у вези с Чоловићем јесте да га већина некадашњих припадника војске и полиције Републике Српске Крајине, али и представника различитих удружења људи из РСК, не познаје, нити су чули за њега.

Хапшење Чеде Чоловића због шпијунаже подсетио је грађане Србије на дешавања из марта 2003. године, кад је тадашњи потпредседник владе Момчило Перишић ухапшен у мотелу „Шарић” на Ибарској магистрали, недалеко од Београда. Хапшење председника Одбора за безбедност било је политички скандал међународних размера. Војна служба безбедности ухапсила је Перишића 12. марта 2003. године због сумње да је предавао поверљиве документе тадашњем званичнику америчке амбасаде Џону Нејбору. Њих двојица ухапшени су заједно, али је Американац пуштен 15 сати касније. О привођењу пензионисаног војног генерала због шпијунаже данима су брујали сви домаћи и многобројни страни медији.

Вест о Перишићевом хапшењу, чини се, бацила је у запећак ону коју је 2000. године јавности пласирао тадашњи савезни секретар за информисање Горан Матић: да су српски органи безбедности привели петорицу чланова шпијунско-терористичке групе, припаднике француске обавештајне службе, због злочина почињених на територији бивше Југославије и планирања атентата на тадашњег председника Слободана Милошевића. Уз наведено, јавности је пласирана и информација да су се ухапшени бавили шпијунажом у корист Француске.

И пензионисани генерал и петочлана „шпијунско-терористичка” група су процесуирани. Најпре пред Војним судом, да би предмети, по његовом укидању, прешли у надлежност тадашњег Окружног, а сада Вишег суда у Београду. Оба поступка су у фази главног претреса.

По свему судећи, до хапшења Чеде Чоловића, два поменута случаја дуго су се памтила у јавности, али и у правосудним круговима, и због кривичног дела шпијунаже које се окривљенима ставља на терет, али и због чињенице да се кривични поступци за ова дела ретко покрећу.

Према подацима Вишег тужилаштва, у периоду од 1. јануара 2010. до 21. октобра 2015. године, пред овим органом гоњења поднете су четири кривичне пријаве у вези с кривичним делом шпијунаже. Исход сва четири поступка био је исти – одбацивање кривичне пријаве пошто није било основа за основану сумњу да су пријављене особе извршиле кривично дело шпијунаже. Две од четири пријаве поднела су физичка лица, и то потпуно паушално, без доказа. Друге две пријаве тужилаштву су поднели адвокати. Све четири кривичне пријаве поднете су током 2014. и 2015. године, а ниједна особа није била страни држављанин.

 

 

 

Povezani tekstovi

facebooktwittergoogle_pluslinkedinmailfacebooktwittergoogle_pluslinkedinmail

Komentari su isključeni.